Nije tako česta pojava da se u jednoj kompaniji zaposleni zadrži više od decenije bez prekida. Još je neobičnije ako je IT-jevac i kroz svoju karijeru ima puno prilika da menja poslodavce za koje radi.
Naš sagovornik Vojislav Zelić, u Infostudu radi punih 14 godina.
Kada je završio studije industrijske automatike, na Visokoj tehničkoj školi u Subotici, Vojislav je odlučio da se prijavi na oglas za programera na koji je slučajno nabasao.
Sada, 14 godina kasnije, on i dalje radi u Infostudu, na poziciji koja objedinjuje posao team lead-a na aplikaciji namenjenoj poslodavcima i software arhitekte na nivou Infostuda.
Svaki novi IT projekat je bio nova prilika za učenje
Kako kaže za HelloWorld, programiranjem je počeo da se bavi iz hobija.
– Kada sam diplomirao, odlučio sam da nađem neki privremeni posao dok se ne pojavi nešto u struci. U tom momentu je bio aktuelan oglas za programera u Infostud-u, pa sam konkurisao – priseća se on.
– Počeo sam kao koder. Radio zadatke koji su mi bili dodeljeni i učio kako se pogramira u timu koji radi na istom kodu. Ovo je bilo nešto sasvim novo za mene, jer sam pre toga bio individualac koji se „patio“ da pronađe rešenje na tada poprilično siromašnom internetu ili u dokumentaciji programskog jezika koja nije uvek bila najjasnija početnicima. Polako sam shvatao kolika je zapravo vrednost rada u timu i velikom brzinom sam napredovao kroz projekte i polako preuzimao sve više zaduženja i odgovornosti.
U prvih nekoliko godina u Infostudu radio je za razne biznise i prateće sajtove, a danas je na sajtovima koji se bave zapošljavanjem. Kaže da mu je svaki dosadašnji projekat koji je radio u Infostudu bio prilika da nešto novo nauči.
– Kako je kompleksnost Infostudovog sistema rasla, spajajući različite aplikacije i sajtove u jednu veliku celinu, identifikovali smo potrebu za gradnjom software arhitekte. Njegovo zaduženje je da sluša potrebe biznisa i pomaže oko sprovođenja i implementacije – objašnjava naš sagovornik.
– Takođe, dok sam radio na razvoju sajta HR Lab i generalno na proizvodu koji se tiče poslodavaca, uvideo sam da ne mogu sam da izguram sve što smo postavili kao cilj. Jednu po jednu osobu sam uvodio u tim koji danas broji sedam developera. Kao team lead imam zaduženja da organizujem i planiram raspodelu projekata i da omogućim kolegama u timu da svi projekti budu završeni na najbolji mogući način. Na moju sreću to nije previše teško jer sam okružen fenomenalnom i samostalnom ekipom. Živa komunikacija u toku dana je prisutna na obe ove moje pozicije, a suština je razmena znanja kako bi se omogućilo da svi delovi sistema glatko funkcionišu.
Kada je došao u Infostud, bila je to mala kompanija sa oko 30 zaposlenih. Kaže, brzo je stekao poverenje kolega i menadžmenta i dobijao zeleno svetlo da proba nešto novo i drugačije.
– U tako malom timu uticaj svakog zaposlenog se direktno oseti kroz krajnji proizvod. Vrlo brzo sam imao osećaj da su sajtovi nešto “moje“ i sve što sam razvijao trudio sam se da bude kao da radim za sebe. Tada sam shvatio da postajem deo nečeg većeg i da to nije samo posao koji se odradi da bi se dobila plata na kraju meseca – naglašava Vojislav.
– Od samog početka pa sve do danas posao mi je uvek bio zabavan. A najbitnije je da se i dalje osećam kao da sam za kormilom svoje karijere.
Naš sagovornik ističe da Infostud nije samo sajt na kom se mogu pogledati oglasi, već predstavlja bitan deo karijernog puta svakog građanina naše države, a i šire, i ima veliki uticaj i na kandidate i na poslodavce.
– Biti deo ovako široke priče je privilegija, ali i zadovoljstvo – naglašava Zelić.
– Tokom svih ovih godina bilo je raznih poslovnih ponuda, bilo je i momenata kada sam i sam tražio drugi posao, i to ne zbog nezadovoljstva, nego sam se ponekad plašio da možda nešto propuštam time što sam toliko dugo na istom mestu. Ali sam shvatio da to nije tačno. U Infostudu se dosta ulaže u usavršavanja zaposlenih. Kada god sam imao dilemu da li možda stagniram, uvek smo to preispitali i došli do zaključka da to ne stoji i da smo na cutting-edge tehnologijama i pratimo svetske trendove razvoja software-a.
Poverenje koje uživamo kod menadžmenta dozvoljava da svi mi u razvojnim timovima imamo popriličnu slobodu u radu što je odličan recept da zaposleni budu kreativni u svom poslu. Rezultat je radno okruženje sa minimumom stresa koje omogućava brz rast pojedinaca.
Za IT stručnjaka (programera) je ključno da stalno raste i razvija se
Dodaje i da je za njega veoma bitna i stabilnost Infostuda, što je uticalo da se toliko dugo zadrži u kompaniji. Za programere je, kaže on, važno da stalno uče i unapređuju se, pa ako za to nemaju uslove u nekoj kompaniji, treba da menjaju poslodavca. Ali ne misli da je dobro što njegove mlađe kolege danas menjaju posao isključivo iz finansijskih motiva.
– Postojanost i sigurnost nisu nužno minus. Promena može biti dobra prilika da se napreduje ukoliko se odlazi iz okruženja u kom programer više nema prostora da se razvija. Neke kompanije jednostavno nemaju potrebe za stalnim usavršavanjem zaposlenih i tada je dobro za programere da traže veće izazove ukoliko žele da idu napred – objašnjava Vojislav.
– Sa druge strane, ukoliko kompanija ulaže u svoje zaposlene i ima prostora da se napreduje onda je sasvim u redu pokazati lojalnost. Bitno je da i sama kompanija bude toga svesna i da zna da to kod svojih zaposlenih i nagradi.
Kaže, menjanje posla zarad veće kompenzacije je nešto što se često spominje kao “džoker” karta u IT svetu, ali to se može raditi određeni period nakon čega postane besmisleno. Oni koji stalno menjaju poslove, smatra Vojislav, dođu u situaciju da o svemu znaju ponešto, ali ni u čemu nisu vrhunski stručnjaci. Prođu godine, a oni nemaju dovoljno znanja da postanu seniori u svom poslu.
Mnogo stvari se, prema rečima našeg sagovornika, promenilo u developerskom poslu od kada je on počeo da radi do danas. Nekada su programeri bili koderi zalepljeni za jedan ekran i kucali beskrajne nizove koda. Sada na raspolaganju imaju neuporedivo više alata i moraju da budu i stručnjaci za komunikacije da bi cela mašinerija mogla da funkcioniše besprekorno.
Vojislav napominje da svako ko želi da bude dobar programer mora neprestano da uči, a za svoje znanje kaže da ga je u najvećem delu stekao kroz rad. Ali, napominje, to ne znači da je znanje iz škola i fakulteta sa IT smerova beskorisno, naprotiv. Mlađe kolege koje dolaze sa IT studija, kaže, imaju veće teorijsko znanje, ali manje praktično u odnosu na nekadašnje početnike.
– Nekada su na programerske pozicije dolazili ljudi koji su se time bavili iz strasti ili hobija. Njihova motivacija se ne može ničim nadomestiti. Sada ponekad deluje da je primarna motivacija finansijska kompenzacija i tržište je zasićeno ljudima koju su tu iz pogrešnih razloga. Naravno i dalje je moguće pronaći stvarno sjajne ljude koji su motivisani i pripadaju svetu programiranja – kaže Vojislav.
On dodaje da je programiranje jedno od najlepših zanimanja, prostor za kreativnost je neograničen i nikad nije dosadno.
– Svaki dan je drugačiji i retko ima monotonije. Osećaj kada znamo da naš proizvod nekome pomaže ili olakšava život je fenomenalan. Da krećem iz početka bez ikakve sumnje bih izabrao isti posao i istu karijeru, a za budućnost se nadam da ću imati prilike još dugo godina da se zadržim na ovom pravcu na kom sam sada – poručuje Vojislav Zelić.
