Mark Bot (Marc Botte) bivši novinar, a sada urednik i partner u jednoj konsultantskoj kući iz Pariza za mesto svog života i odgajanja dece odabrao je – Suboticu. Svako jutro biciklom prolazi kroz korzo i odlazi u Inspira Hub gde je njegova kancelarija. Ovaj prostor za 6 godina rada postao je čvorište u kome se prelamaju različiti poslovi, karakteri, sudbine. Postao je mala zajednica radnih i vrednih ljudi gde se jača preduzetništvo, razmena ideja i lični razvoj, posebno onih zainteresovanih za IT oblast. Kako je Francuz preko Banjaluke stigao u niziju i zbog čega je rad u Hub-u i život u Subotici u ovom trenutku najbolji izbor, Mark je objasnio u intevjuu.
Kakav te je splet okolnosti doveo u Suboticu?
Došao sam da živim u Suboticu u septembru 2019. godine, ali sam zapravo prvi put došao oko 2007. ili 2008. godine da posetim svoju devojku, koja je kasnije postala moja supruga i majka moje dece. Pre 2019. godine živeli smo u Banjaluci, ali smo odlučili da dođemo u Suboticu iz porodičnih razloga. Radim za francusku konsultantsku firmu sa sedištem u Parizu. Kao bivši novinar, moj posao je da nadgledam sve uredničke poslove koje obavljamo za naše klijente u sektoru gradnje, urbanizma i nekretnina, uključujući časopise, veb stranice, komentare i studije.
Zašto si izabrao Inspira Hub kao radno mesto?
Prvi put sam došao u Hub kada sam posetio tazbinu 2018. godine, pre nego što sam se čak preselio u Suboticu. Imao sam sastanak i nisam mogao da ga obavim iz njihovog stana, pa sam preko Facebook Messenger-a pretražio „coworking Subotica“ i poslao poruku Željku. Kada sam se konačno preselio u Suboticu godinu dana kasnije, nisam morao mnogo da razmišljam, znao sam gde ću raditi! Kao otac dvoje dece, nije mi zgodno raditi od kuće, pa je pravi radni prostor važan. Lokacija, baš u centru, je odlična. Redovno objavljujem slike centralnog trga koje se vide iz Hub-a na Instagramu! Ljudi mi kažu da im dosade te slike, ali meni ne! ?
Kakav je tipičan radni dan u Hub-u, i kakav je tim?
Obično dolazim oko 9 sati, napravim sebi (naravno besplatnu ?) kafu, pozdravim kolege i bacim se na posao. Ranije smo povremeno igrali stoni tenis, ali nažalost izgubili smo tu naviku, ali uvek ima neko sa kim mogu popiti kafu na predivnoj terasi. Tim je sjajan, a verujem da je jedan od razloga za to i odsustvo hijerarhijske strukture, za razliku od mnogih drugih kancelarija: većina ljudi su frilenseri, pa je atmosfera prilično opuštena. Sada idem u teretanu sa njih dvoje dva puta nedeljno, a jedan od njih i radi sa mnom na nekim projektima – razvoja veb stranica za moje francuske klijente!
Kako ti je legla Subotica?
Subotica je lep mali grad sa izuzetnim centrom. Sviđa mi se koliko je zelen, i koliko je lako kretati se po njemu. Možda nekima deluje premalo, ali kao roditelj dvoje male dece, smatram da je izuzetno praktičan. Takođe, dobro je pozicioniran, udaljen dva sata vožnje od Beograda ili Budimpešte, što mi je važno. Ali moram priznati da mi nedostaju bosanske planine i relativna blizina mora koju sam nekada imao.
Šta si prvi put probao u Srbiji?
Mislim da je to bila rakija sa mojim tastom. Kolega Radivoje koji radi u Inspira Habu pokušava da me nagovori da probam padobranstvo, ali još uvek nisam spreman za to… Ono što sam prvi put iskusio u ovom regionu je ipak nešto posebno: biti otac.
Šta ti se ne sviđa ili šta bi moglo biti bolje u Subotici?
Pitanje je prilično komplikovano. Očigledno, mnoge stvari bi mogle biti bolje, ali takođe želim istaći koliko su ovde neke stvari bolje nego da živim u Parizu. Bar trenutno. Mogu otići na posao za 5 minuta vožnje biciklom sigurnom biciklističkom stazom, ručati u gradu i lakše se sastajati sa prijateljima, nego da živim u velikom gradu. Veliku promenu u kvalitetu života bi donelo da je voda na Paliću čista. Takođe, napuštene životinje: nakon nekog vremena prestaneš obraćati pažnju, ali kada sam stigao, to me je iznenadilo, i nije uvek sigurno, posebno za malu decu. Pretpostavljam da ima mnogo stvari koje treba popraviti, ali je to slično u većini zemalja i gradova.
Koji su tvoji budući planovi?
Nisam siguran. Mnogi ljudi napuštaju zemlju… Hoću li i ja jednog dana? Pretpostavljam da hoću, ali opet, ne pre nego što moja deca odrastu. Što se tiče profesionalnih planova, vidim sebe kako radim ovaj posao još dugo vremena, a dobra stvar je što ga mogu obavljati sa mnogo različitih mesta.
