Пре свега, нагласио бих да немам бацкгроунд ХР-а, само износим лични доживљај путовања звано „Промена вредности компаније“. У својој каријери сам у неколико наврата био у организацијама које су мењале своје вредности. Фазе таквих промена из мог угла делују исто у већини компанија:
- Велики хајп везан за промене, сви причају о томе, све је у духу нових вредности;
- Менаџмент трапаво користи нове вредности да би некога уверио у нешто и дао свој допринос око промена које треба да се десе;
- Смањује се прича око промена;
- На сцену ступа групица људи која се из петних жила труди да се менаџмент управљања променама не сведе само на чекирање активности које треба да се обаве, него да истински што пре заживе нове вредности;
- И на крају, после доста времена, нове вредности се коначно назиру у понашању и код већине запослених.
Ивица Вранчић, цењени ХР консултант, у једном интервјуу је рекао да улази у посао са фирмама везано за промену организацијске културе само уколико га ЦЕО увери да је спреман на властиту промену, у супротном се са организацијском културом неће десити ништа. У Инспира групи имамо ту срећу да је промена вредности дошла од самих власника, који су били и иницијатори ових промена. Тако да она шачица људи, која има задатак да подржи промене, има мотивацију и подршку да истраје на том путу.
Вероватно се сада питате какве везе има организацијска култура са сакупљањем сличица.
Итекако има! Једна од активности унутар фирме била је промоција вредности „Предузимљиви смо“. Циљ је био да се подрже идеје запослених, а тема је била слободна. Било је веома лепих иницијатива, али више о томе у Љиљином тексту.
А сада се вероватно питате какве везе ја имам са овом вредности компаније. Знате онај осећај када вам се увуче идеја у главу тик пред спавање. И онда размишљате о њој, визуализујете шта и како… Онда испразните главу, легнете, устанете после 10 минута и направите цео бизнис план за то. И све то око 03:30.
Наредни дан сам пред колеге изашао сам са идејом да направимо допуне Панини албума (тј. костур за уписивање резултата, што овог пута Панини албум није садржао). Они су буквално одмах дали зелено светло за реализацију ове идеје (без обзира на то што већина колега има женску децу и нису до краја разумели о чему тако усхићено причам).
И онај осећај који ме је држао вече пре излагања идеје почиње да живи наредних 30 дана. Све је почело од тога да је реакција људи који скупљају сличице на ову идеју била веома блага, па смо у наредних 15-ак дана увели много промена да промовишемо ову акцију, па су и оне ствари у које сам веровао почеле да се дешавају на прави начин.
Прикупљена донација у првих 15 дана износила је 45.000 динара, а ја сам себи обећао да ће бити минимум 120.000 динара, а тај новац био би намењен корисницима фондације „Буди хуман“.
До кључне промене у реализацији акције долази 16. дана, где се у главни фокус ставља задовољење потребе колекционара сличица, а то је могућност да уносе све актуелне резултате са светског првенства. И у само 4 дана долазимо до 120.000 динара! Крајњи резултат је тај да је прикупљено 190.000 динара, а сви људи који су учествовали у добротворној акцији имали су јако добре реакције на њу.
Када се осврнем на цео процес, осећам велики понос зато што је прикупљена велика сума новца од једног обичног папира А3 формата и што сам се месец дана осећао живо, а са друге стране што нове вредности компаније више нису нове, него су нешто што живи сваког дана.
