Ћао свима, моје име је Бранко Вуковац, запослен сам као сарадник за људске ресурсе у компанији Инфостуд. Битно је да знате да сам скоро дошао у Инфостуд и управо то искуство желим да поделим са вама.
Мој први утисак о Инфостуду као послодавцу стекао сам кроз разговор са људима који су већ били запослени у Инфостуду.
Тада су они били моји клијенти/другари, а сада су колеге. Никада до тада нисам размишљао о могућности да радим у Инфостуду, иако сам свакодневно посећивао сајт за запошљавање, заправо нисам много знао о компанији. Мој први сусрет, а уједно и оно што је на мене оставило најјачи утисак и почело да гради моју мотивацију да се једног дана запослим у Инфостуду је представљање пројекта „Како преживети грозан посао“ (препоручујем свима да погледате на интернету и јутјубу детаљније о овом пројекту). Био сам заиста импресиониран креативним и стратешким решењима у оквиру тог пројекта и помало ми је деловало као да се тим те компаније не налази у нашој земљи. Од тада сам активно пратио огласе за посао у Инфостуду и нашао оглас за позицију у оквиру сектора Људских ресурса, аплицирао и био позван на разговор.
Када сам се поводом разговора за посао нашао у просторијама компаније у Суботици (где је иначе седиште Инфостуда), моју збуњеност и изгубљеност у тих пар минута док сам чекао да се сретнем са ХР-ом, прекидали су насмејани запослени Инфостуда са поздравом „Ћао“, „Е, ћао како си?“. Одмах се некако развила опуштена, пријатна и пријатељска атмосфера, мада ми је то све у почетку било чудно. Тако је иначе и било током читавог процеса селекције, запослени у људским ресурсима су се према мени понашали као да сам врхунски стручњак, а не неко ко има 25 година и тек треба да учи и да се професионално развија. Успешно сам прошао све кругове селекције и био примљен на радно место на ком и сада радим.
Требало је да почнем 1.априла, али сам им рекао да ми није баш пријатно да ми први дан на послу буде петак и то дан који се обележава као дан шале, чисто да не испадне да су се шалили са мном . Дакле, мој први радни дан у Инфостуду је био 4. април и научено је прво и основно правило: Нема персирања ?. Мислио сам да ћу бити под стресом, али више једва чекао да почнем да радим, да се упознам са послом видим каква је екипа. Дочекале су ме моје колегинице из сектора људских ресурса (блажен међу женама), одвеле су ме до мог радног места и одмах након тога смо имали састанак на ком су ме упознале са мојим планом обуке. Како наш народ то каже, одмах су ме „купиле“. Иначе, у Инфостуду се постављају различити планови, али чар је у томе што имаш потпуну слободу да планиране активности реализујеш на свој начин и онако како ти мишлиш да треба.
Инфостуд је компанија која на прво место поставља запослене, њихову личност, знање и потребе. О свему се размишља дугорочно, односно за све се тражи одрживо решење, а пре свега послује се морално и одговорно. Влада креативна и пријатељска атмосфера, и једна од типичних ситуација је поздрављање колега који иду кући, наиме ја седим у просторији у којој има преко 30 људи и када колеге заврше са послом и крену према вратима можеш да чујеш како свако од њих виче „Ћао“, „Ћао“, „Видимо се сутра“, мени су једном чак певали „Ћао“у трогласу ?.
Један од доказа да је то све заиста тако је и овај текст који читате. Проистекао је из једног обичног разговора са колегама о мојим утисцима о Инфостуду, предложили ми да напишем текст о томе и сада сте у могућности да завирите у Инфостуд. Сви који не верују, нека нам сврате у госте ?.
До неког следећег текста.
Срдачан поздрав свима,
Бранко
