Kako je nastao fenomen Infostud

Ove 2020. godine navršavaju se dve decenije od nastanka Infostuda, sada glavne internet kompanije u Srbiji koja vodi i razvija liderske sajtove u raznim oblastima. Infostud je danas najveća mreža sajtova i jedna od pet najposećenijih domaćih internet mreža u Srbiji. Iz takve perspektive posmatrano, prilično je teško zamisliti da je cela ideja i realizacija biznis priče Infostuda nastala krajem 1999. i tokom 2000. godine, u periodu za koji je malo reći da je bio težak, uzimajući u obzir društveno-političke prilike u Srbiji… Bombardovanje ondašnje Jugoslavije, pa demonstracije protiv Miloševića, pa izbori, pa 5. oktobar, pa „revolucija“…

Ali, kao u onom vicu „Šta zna dete šta je teško“, tako je Branimir Gajić, subotički student ekonomije, baš krajem 1999. godine pročitao u „Politici“ članak o informativnom sajtu za studente u Engleskoj. Izrezao je taj tekst i pomislio da bi bilo dobro pokrenuti tako nešto i u Srbiji! Branislava Gajić, njegova rođena sestra, student novinarstva beogradskog Fakulteta političkih nauka, takođe je pomislila da bi baš bilo dobro razviti internet sajt kao servis studentima. Ali, sve se to događa 2000. godine, kada tek pet odsto stanovništva Srbije koristi internet! No, kako piše u dobrim udžbenicima menadžmenta, upravo je vizionarski pristup glavna prednost pravih preduzetnika. Gajićima, bratu i sestri, pridružilo se još nekoliko kolega, pa su odlučili da sopstvenim sredstvima, a najviše napornim radom, pokrenu Infostud.

– U početku je Infostud bio skup nas nekoliko idealista. Vremenom se ekipa širila, dok je deo od te početne ekipe izašao iz Infostuda. To je razumljivo jer su ljudi dobijali ponude za – u to vreme – perspektivnije poslove ili su imali drugačiju viziju Infostuda. To su normalne promene u početnim fazama startapa koji još nema jasnu budućnost. Na kraju, od te početne ekipe smo ostali Stefan, Branimir i ja, navodi za Ekonometar Branislava Gajić Stanojević.

Za ovaj broj Ekonometra, na pitanja o tome kako je nastao fenomen Infostud i o iskustvima u ovom nesvakidašnjem preduzetničkom poduhvatu, odgovaraju upravo Branislava Gajić Stanojević, Branimir Gajić i Stefan Salom.

– Za pokretanje Infostuda je bilo potrebno mnogo više vizije, odricanja i istrajnosti da se „pregrme“ prve godine pokretanja internet biznisa, nego samog novca. Ali naravno, i novac je bio neophodan da se finansiraju početne aktivnosti, od fotokopiranja letaka do hostinga i prvih plata, kaže Branimir Gajić, odgovarajući na naše pitanje o tome da li im je za pokretanje ovog biznisa bio potreban novac.

– Pošto smo počeli biznis u vreme kada je broj korisnika interneta bio jednocifren, Infostudu je trebalo pet godina da pređe pozitivnu nulu, što znači da je proces finansiranja potrajao. U tom smislu je mudar potez bio moj početak rada i gradnja karijere u bankarskoj industriji, jer smo iz tih prihoda u kontinuitetu mogli da finansiramo početne troškove Infostuda, kaže Branimir koji je, osim u Infostudu, počeo da radi i u Prokredit banci u Subotici i tamo, za nekoliko godina, takođe napravio zavidnu karijeru. Znanje i iskustva koja je tamo stekao veoma su mu koristila u formiranju sistema Infostud, a sa druge strane, svojom zaradom iz banke je finansirao zajedničku kompaniju. No, posle pet godina tog paralelnog rada, shvatio je da ne može više „na dve stolice“ i odlučio je da se potpuno posveti Infostudu.

Ali, prve prepreke su bile što nije postojala navika korišćenja internet sajtova od strane poslovnih korisnika:

– Koristili su se faksovi, štampane fakture, pošta, telefonska komunikacija i slično, što nam je dalo priliku da budemo inovatori i da menjamo tržišta u pravcu kako nama odgovara. Spremnost da digitalni biznis radimo i „analogno“ izdvojila nas je u odnosu na mnoge druge startapove iz naših oblasti koji su očekivali da sve urade „na klik“, priča Branimir.

Da li ste videli rizik u nečemu, u vezi sa formiranjem firme i kako ste to prevazišli?

– Mentalno nisam orijentisan ka rizicima, više ka prilikama. Kao što sam rekao, procenat internet korisnika je bio jednocifren kada smo pokrenuli biznis. To je veliki rizik za uspeh internet biznisa u tim okolnostima. Ali je mnogo veća prilika da kreneš među prvima. Rizici su bili i naš nedostatak iskustva, a prilika energija koju smo imali kao mladi, brzi i motivisani, kaže Branimir.

U počecima, naravno, uvek ima i grešaka i neuspešnih projekata. Branislava kaže da je jedna od najvećih lekcija bila potpuno netaktična promena biznis modela.

– Naime, mi smo sa sajta koji se bavio turizmom, i koristio tzv. listing model koji poznajemo, naprečac prešli na agencijski model rada na proviziju od prodaje turističkih aranžmana, smatrajući da tu leže potencijalno veći prihodi. Ispostavilo se, međutim, da je to mnogo kompleksniji biznis model nego što smo mislili i način poslovanja koji je daleko od onoga što znamo da radimo. Lekcija je bila vrlo jasna: „Ne zaleći se misleći da sve znaš i ne seci granu na kojoj sediš dok nisi našao drugu stabilnu granu…“, kaže Branislava i napominje da je bilo i drugih manjih neuspeha, pa su zbog toga odlučili da izađu iz nekih biznisa, odnosno da ih prodaju.

Kao što su osnivači i procenjivali, prvi korisnici Infostuda bili su maturanti tj. budući brucoši, kao i studenti, kojima je sajt bio jako koristan jer je prvi na internet stavljao sve informacije o studiranju – od rezultata prijemnih ispita do konkursa za stipendije i međunarodne studijske seminare i konferencije, objašnjava Branislava.

– S obzirom na to da smo tada bili okrenuti prvenstveno mladim ljudima, a i oni su bili najprijemčiviji prvi korisnici interneta, razmišljali smo o tome šta je mladim ljudima u Srbiji potrebno, osim da studiraju i putuju. I zaključili smo da im je potrebno i da rade. Iz te ideje su se rodili današnji poslovi.infostud.com, koji su u početku bili samo jedna stranica na sajtu, ali vrlo brzo smo uvideli da tu leži veliki biznis potencijal i da naša ciljna grupa više nisu samo mladi, navodi Branislava.

Tako su Infostudu prvi značajni prihodi stizali od oglašavanja fakulteta i drugih obrazovnih institucija, a od 2005. godine, kada su počeli da naplaćuju oglašavanje konkursa za posao – napravili su kvantni skok, ističe Branislava:

– Bili smo sigurni da je posao dobro krenuo kada su klijenti počeli sami da nam se javljaju i kada više nismo morali da objašnjavamo da se naši oglasi ne štampaju! Ali, za 19 godina poslovanja u digitalnoj industriji dogodi se puno promena na tržištu i da bismo opstali i zadržali lidersku poziciju, potrebno je donositi važne odluke i prilagođavati se tim promenama. Osim toga, rast od nekolicine na skoro 200 zaposlenih, zahteva isto tako stalno prilagođavanje organizacije rada. U početku je presudno bilo da verujemo i istrajemo, bez obzira na praktično nepostojanje e-tržišta, zatim je bilo presudno da krenemo da pravimo firmu, da uvodimo sisteme rada, da se posvetimo razvoju ljudi i tima, navodi Branislava i podseća da je trebalo pregurati ekonomsku krizu 2009. godine, iako nisu imali iskustva u tako nečemu.

– Tada je bilo presudno što smo shvatili da na malom tržištu, sa nestabilnim uslovima, treba da se proširimo i obezbedimo još izvora prihoda, kako bismo bili stabilniji. I tako je krenula faza našeg širenja, prvo ulaskom u polovniautomobili.com, zatim u osiguranik.com i internet prodaju guma, a poslednje i u tržište nekretnina sa sajtom 4zida.rs. Sve to je dosta zakomplikovalo stvari, firma je porasla i presudno je bilo da shvatimo da ne možemo, niti treba da držimo sve konce u rukama i da treba da decentralizujemo resurse i odgovornost. Time se biznis razvoj ubrzao i formirala se Infostud grupa, objašnjava Branislava.

Sada je lakše pokrenuti posao

– Imam utisak da je sada lakše pokrenuti posao. Potreban je manji osnivački kapital i administrativni deo je prilično olakšan u odnosu na početak 2000-tih. Što se tiče biznis dela, konkurencija na internetu je mnogo veća nego ranije, ali je dostupnost informacija i kanala za početak digitalnog biznisa takođe mnogo veća, kaže Branimir, odgovarajući na naše pitanje o tome da li je bilo lakše pokrenuti posao pre 20 godina ili sada.

Za sve to vreme, dok se mala firma Infostud razvija u Grupu, njih troje menjaju poslovna zaduženja i nikada ne rade samo jednu oblast.

– Nas troje smo „iks“ puta promenili zaduženja i skoro uvek imamo dosta široku lepezu zaduženja. Sa jedne strane, to je naporno i zahtevno, ali sa druge strane, zahvaljujući tome se razvijamo i meni lično bi bilo suviše dosadno da sve vreme radim jedno te isto – to jednostavno nije ono što ja želim. Uglavnom se nas troje posvećujemo onome što je jako bitno i akutno ili gde postoji najveća potreba biznisa za našim angažovanjem, pri čemu to, naravno, kombinujemo sa ličnim afinitetima i našim jakim stranama, kaže Branislava.

Kao u svakom malom, privatnom biznisu, u početku svi moraju da rade sve. Branislava podseća da su nekad svi lepili reklamne letke po gradu, jer nije bilo nikog drugog da to radi.

– Radila sam i prodaju, kasnije sam oformila i vodila PR i marketing, ljudske resurse, a naravno bilo je tu i operativno vođenje biznisa… Sada je Branimir direktor Infostud grupe i fokusiran je na njeno vođenje, Stefan je najviše fokusiran na pomoć biznisima u razvoju strateških proizvoda, ja sam trenutno najviše fokusirana na vođenje jednog biznisa. A zajedno smo Upravni odbor Infostud grupe.

Kako se koriste tuđa iskustva

Branimir smatra da im je u razvoju biznisa i saradnji puno pomogla okolnost da imaju različita obrazovanja: Branislava je završila FPN, Stefan fiziku, a on je ekonomista.

– Veliku ulogu je odigralo i moje korporativno obrazovanje u banci. Za pet godina u bankarstvu prošao sam veliki broj obuka i seminara, rast banke sa 150 na 1.500 zaposlenih, formiranje pravila, procedura, organizacije na različitim nivoima, i to iskustvo smo prenosili i u Infostud. Zatim, bili smo otvoreni od početka za obuke na svim nivoima. Bilo nam je jasno da ne znamo sve i čim smo imali prve slobodne finansije počeli smo da šaljemo zaposlene na razne obuke i konferencije u zemlji i inostranstvu, od prodaje, marketinga, IT stručnih obuka, računovodstva, biznis razvoja… Kroz stručne konferencije upoznali smo dosta kompanija koje se bave sličnim poslom kao i mi, samo na drugim tržištima. Razmena znanja i iskustva sa njima je od velike vrednosti za biznis. Zatim, iz knjiga Ričarda Brensona smo dobili ideje i vetar u leđa za decentralizovanu organizacionu strukturu, u kojoj i danas funkcionišemo. Piter Draker i njegova menadžment škola su takođe ostavili traga. Tako da se naš razvojni put sastoji od puno našeg učenja kroz probanje i rad, protkanog sa puno učenja i upijanja znanja i iskustava sa različitih strana, kaže Branimir.

Pa, pošto su se širili internet poslovi i servisi, pitali smo naše sagovornike, kako se odlučuju za nove segmente biznisa Infostuda i šta je presudno da uvedu novu uslugu, jer danas imaju 12 sajtova. Stefan Salom kaže da su dosta menjali u sistemu, već prema dinamici rasta i usvajanja novih veština.

– U početku je mnogo toga bilo „na osećaj“, jer nam je delovalo da je nešto dobra prilika i da treba da uđemo u biznis. Pa osmislimo, bacimo se punom silinom, unapred planiramo svaki detalj i tek kad se lansira proizvod saznamo da li smo napravili uspešan proizvod ili ne. Često smo veoma promašivali, ali ponekad bi nam se osmešila sreća ili nas je poslužilo iskustvo. Vremenom smo naučili da su iskustvo i osećaj za biznis vrlo važni, ali da je pametno proizvod graditi postepeno, korak po korak – tzv. lin (lean) metodom, uz stalnu komunikaciju sa onima koji te proizvode treba da koriste, kaže Stefan.

Prema njegovim rečima, poslovno iskustvo i znanje stečeno kroz rad i komunikaciju sa klijentima služi da ih usmeri, da im da inspiraciju i osnovnu ideju šta je ono što tržištu fali i gde mogu da najviše doprinesu. A onda nastupa metodologija razvoja proizvoda i nesiguran ali i zanimljiv proces pravljenja i prilagođavanja rešenja sa znakom Infostuda, objašnjava Stefan.

Infostud grupa ima oko 200 zaposlenih, a trenutno su najveći biznisi poslovi.infostud.com i polovniautomobili.com. Takođe, fokusirani su na razvoj tržišta nekretnina, osiguranja i internet prodaje guma. Nivo ulaganja u ovaj tip biznisa zavisi od više faktora, napominju sagovornici Ekonometra, počev od toga da li je tržište već razrađeno ili ga oni, kao pioniri kreiraju, da li postoji konkurencija ili ne, kao i kakav je biznis model u pitanju. U neke biznise su morali da ulažu više, u neke manje. A o tome da li postoji razlika između generacije korisnika usluga Infostuda pre 19 godina i danas, odgovaraju da nema dileme – postoji razlika:

– Godine 2000. su internet, programiranje, pa čak i samo mejl i sajt bili misaona imenica za većinu stanovništva. Pa i nekoliko godina kasnije su neke ljude iz Infostuda roditelji još uvek pitali kada će da nađu pravi posao! Današnji korisnici naših usluga su već većinski tzv. “onlajn” ljudi i prešli smo ceo onaj put od dajl-apa i glomaznih monitora, do 4G mreža i mobilnih telefona, od straha od interneta do toga da sve i svašta o sebi postavljamo na društvenim mrežama. Osim toga, današnji korisnici traže što kraći put do potrebne informacije i stvari “na klik”. A dolazi nam polako i nova generacija koja je potpuno otišla u pravcu video formata, slika, što kraćih poruka… podseća Branislava.

Da se Infostud razvio u ozbiljnu kompaniju potvrdilo se i pre nekoliko godina kada je u vlasništvo ove subotičke firme ušla britanska Daily Mail grupacija, koju je potom kupila finska Alma Media. Kako kaže Branislava, kada je već postalo jasno da su napravili biznis budućnosti, koji će samo rasti, ođednom su počele sa raznih strana da im stižu ponude da prodaju firmu.

– Iako smo bili mladi i bilo je sigurno lakše odlučiti da uradimo taj čuveni “edžit” i odemo na dugo putovanje po Karibima, mi smo verovali da ima još jako mnogo stvari koje možemo da uradimo za Infostud i sa Infostudom. Ipak, Daily Mail nam je privukao pažnju zato što je imao zdravu kulturu, bio je orijentisan na dugoročni razvoj, a ne na izvlačenje kratkoročne dobiti i mogao je da nam pruži ono što nam je bilo zaista potrebno – razmenu znanja i iskustva sa drugim srodnim biznisima unutar njihove grupe, koji su poslovali širom Evrope. To je bio ključni momenat i razlog zašto smo ušli u ovo partnerstvo, kao i razlog zašto smo i dalje srećni tom odlukom. Prodali smo 25 odsto vlasništva, to nije bila dokapitalizacija nego je Infostud nastavio da posluje sa svojim prihodima i ponosni smo na to što smo sve ovo postigli bez bilo čije zaleđine i sopstvenim trudom, naglašava Branislava i ističe da im mnogo znači saradnja i razmena znanja koju dobijaju, sada unutar Alma Media grupacije. Jer je učenje od drugih i diskusija o zajedničkim temama, nešto što ubrzava Infostud grupu i čini je boljom i jačom.

Najposećeniji sajt polovniautomobili.com

–Naš najposećeniji sajt su polovniautomobili.com, sa preko 2,5 miliona ljudi na sajtu svakog meseca. Ljudi ga jednostavno vole. Tržište polovnih automobila je vrlo živo i življe od trgovine samo novim automobilima (mada se na ovom sajtu prodaju i nova vozila prim.aut.), a naš sajt je vrlo praktičan i usmeren na to da zaista pomogne u procesu kupoprodaje, kao i da pruži što kompletniju ponudu. Osim toga, poznata je ljubav, prvenstveno muške ekipe, prema četvorotočkašima, tako da je ovo tema koja privlači veliku pažnju, kaže Branislava.

Kad je reč o poslovnim planovima i ciljevima Infostuda, Stefan kaže da za sada fokus ostaje na Srbiji:

– Sa jedne strane, želimo da zaokružimo naše prisustvo u onim oblastima koje su od velikog značaja za svakog pojedinca – gradnja karijere, kupovina automobila i kupovina stana. U prve dve oblasti smo lideri, u trećoj nam je cilj da postanemo lideri. Sa druge strane, želimo da u svim oblastima u kojima poslujemo – bilo da se radi o ove tri oblasti ili o prodaji osiguranja ili guma – iskoristimo naše poznavanje tržišta i našu poziciju sa ciljem da olakšamo funkcionisanje igračima u tim oblastima, da im pružimo neku novu korist, novu vrednost, ističe Stefan.

Što se inostranstva tiče, on lično ima san o izlasku u inostranstvo i gradnji međunarodnog sistema sa sedištem u Srbiji koji će, indirektno, povećati i priliv finansija u Srbiju ne kroz prodaju firmi, nego kroz učešće u profitu iz inostranstva. Ali, kako kaže, već su shvatili da je to veoma težak put i da sa istom uloženom energijom u Srbiji, na tržištu koje dobro poznaju, mogu postići mnogo više i pomeriti mnogo više stvari unapred.

I na kraju, pitali smo, kakva je slika naše stvarnosti, posmatrano kroz sajtove Infostuda – od Poslova do Osiguranja i Automobilizma. Kakvo je srpsko društvo danas

Stefan odgovara da što se zapošljavanja tiče, vidi se približavanje trendovima u drugim, razvijenijim tržištima – broj oglasa raste, a broj prijava po oglasu opada.

– Sve teže se dolazi do dobrih kandidata, što ima i neke dobre posledice, poput porasta plata, ali, nažalost, ne u svim zanimanjima, već u deficitarnim. Ono što je isto dobar trend jeste selidba različitih procesa na internet – do sada smo prebacili traženje kandidata i apliciranja na posao, kao i kupovinu ili prodaju polovnih automobila. Sada intenzivno radimo, preko sajta osiguranik.com, na gradnji navike da se i kupovina osiguranja radi preko neta. Mislim da kroz sve te procese svi dobijamo – radi se brže, efikasnije, uz mogućnost većeg izbora. A dodatna dobra stvar jeste što se podiže i digitalna pismenost stanovništva koja se onda preliva i na druge procese u društvu – kaže Stefan i naglašava da mu je bilo vrlo drago, ali i praktično, to što je svoje dete pre dve i po godine, upisao u vrtić sa svog mobilnog, bez potrebe da nabavi ijedan dokument!

Radojka Nikolić