Da li ste se ikada zapitali kako snovi postaju stvarnost? ?
Svi mi maštamo o budućnosti, od malena razmišljamo šta bismo voleli da budemo kada odrastemo, kojim poslom da se bavimo. U 21. veku, u kom se položaj mladih na tržištu rada nalazi na nimalo zavidnom nivou, u vremenu u kom moraš sam da se izboriš za svoje mesto u tržišnoj utakmici, neprekidno da učiš i usavršavaš se, neiskusna i pomalo uplašena uplovljavam u poslovni svet. Pravo iz amfiteatra ekonomskog fakulteta u kancelariju kompanije Infostud. ?
Moram priznati da nikada nisam bila tip koji je statičan i koji čeka da mu nešto padne sa neba. Naprotiv, svoj novac sam počela zarađivati još u srednjoj školi. Iako ti poslovi nisu bili oličenje moje struke, zaista sam mnogo naučila, izgradila se kao ličnost i stekla hrabrost da konkurišem za posao na kojem se trenutno nalazim. Sve ovo navodim kako bi mladim ljudima dokazala da se zaista sve može postići sa malo truda, želje, rada i verovanja u sebe. Nikad ne štedite na znanju i trudu. Sve se može kada se to zaista želi. I najveći talenti se gube u neradu, a uporan rad sve pobeđuje.
Od prvog dana mog honorastva u Infostudu, trudila sam se da trajno usvojim znanja kako bih kvalitetno i na vreme izvršila svaki zadatak koji se nađe na mom poslovnom putu. Moje kolege, dragi Infostudovci, su pozitivne osobe koje su me prihvatile kao deo svog tima, iako sam samo honorarac. Od njih sam dobijala samo podršku, razumevanje i pohvale za sve dobro urađene zadatke. Nesebično deljenje znanja, neograničenost, uvažavanje tuđih ideja i mišljenja, osmeh, dobra timska atmosfera, međusobno poštovanje i pozitivana energija je ono što najbolje opisuje osobe koje sam upoznala u proteklih pet meseci.
U ovakvom poslovnom okruženju, uvek sam se trudila da ne izneverim osobe koje su izdvojile i izabrale baš mene od nekolicine kandidata koji su prisustvovali testiranju i razgovorima.
Činjenica je da nisu svi ljudi specijalisti, još manje njih dosegne vrhunce u umetnosti, mnogi su pogonski radnici ili radnici u polju, ali želim da naglasim da nema nevažnog posla. Svaki posao koji koristi važan je i treba ga kvalitetno i odgovorno izvršavati, a ima li veće sreće ukoliko još i voliš ono što radiš?
Svakom zadatku koji sam radila želela sam da dodam nešto svoje, imala sam dovoljno slobode i to je ono što je učinilo da svaki dan, odnosno sat, proveden u ovoj stolici ne predstavlja uzaludno potrošeno vreme.
Ja nastavljam da i dalje uporno i sigurnim korakom krčim puteve u svojoj daljoj karijeri, usput obavljam posao koji volim i svojim iskustvom svedočim da budućnost pripada osobama koje veruju u svoje snove. ?
