Koji su glavni razlozi zbog kojih si se odlučio da iskoristiš pravo na odustvo za negu deteta?
Bilo je nekoliko razloga. Prvi je što sam hteo da iskoristim priliku da provedem više vremena sa svojim sinom. To mi se ukazalo kao jedinstvena prilika u životu da provedem dva meseca sa njim u fokusu moje pažnje; bez odlazaka na posao. Zatim, ceo taj period sam doživeo kao neku vrstu izazova: kako ću se snaći ja u ulozi onog ko treba da se dominanto brine o bebi i njegovim potrebama, ko treba da priprema hranu za njega i za porodicu. To mi se učinilo kao zanimljivo postignuće. Sem ovih mojih, unutrašnjih razloga bila su i dva spoljašnja – jedan prema mojoj supruzi kojoj sam hteo da obezbedim da ima više vremena za nju samu i mogućnost da se bolje fokusira na sebe i svoj karijerni put. A želeo sam i da dam primer unutar firme – da kolege u Infostudu osvestim o tome da imaju pravu da uzmu odsustva za negu deteta i da im poručim primerom da je sasvim u redu da to urade.
U našem društvu postoji određeni otpor, iako je ovo pitanje odavno regulisano zakonom, mali broj očeva se odlučuje da iskoristi mogućnost i provede deo vremena u prvih godinu dana sa detetom. Šta misliš zašto je to tako?
Stvarno nisam siguran šta je razlog i to je nešto što bi vredelo istražiti. Pretpostavljam da ima nekoiko komponenti – verujem da mnogi ni ne znaju da imaju to pravo. Zatim, dosta se retko drugi očevi odlučuju za to pa je mnogima i koji znaju, verovatno, neprijatno da budu prvi/jedini. Moguće je da postoji i doza straha kako će na tu njegovu odluku gledati nadređeni i kolege, da li će smatrati da je to u redu ili negativno. A sigurno je i da ima onih i koji to ne žele i ne bi voleli ni da se nađu u situaciji u kojoj se u toj meri brinu o svom detetu. Što je po meni šteta, jer na taj način propuštaju da se na jedinstven način povežu sa svojim sinom/ćerkom. Nadam se da će vremenom sve više očeva ovo raditi i da će, kako očinsko odsustvo postane nešto uobičajenije u društvu, oni zajedno sa svojim suprugama moći realnije, bez spoljnih pritisaka da ocene da li i koliko odsustva žele da iskoriste. Neki se možda odluče na mesec dana odustva (što bih skoro svakome preporučio – da proba i oseti jaču „dozu“ očinstva); a neki se možda odluče da odsustvo podele pola-pola sa majkom ili, čak, uzmu svih 8-9 meseci koliko je najviše što otac može da uzme).
Da li te je i na koji način ovo iskustvo promenilo i koje su najvažnije lekcije koje si naučio za ta dva meseca?
Mislim da me je dodatno približilo sinu. Kad mi je ćerka bila u tom uzrastu imao sam određenih zdravstvenih problema (koji su, u međuvremenu, na sreću prošli) i nisam bio u potpunosti prisutan u njenom razvoju u tom dobu. Takođe, naučio sam da potražim i nađem postignuće, pa čak i zabavu u običnijim, svakodnevnijim stvarima poput pripreme obroka za decu, sređivanja stana i sl.
Šta bi poručio mladim tatama, da li bi im preporučio da iskoriste ovu mogućnost, i zašto?
Apsolutno. Mesec dana svakome, a dva meseca skoro svakome :). Na poslu se za to vreme neće desiti ništa nenadoknadivo i vreme će proletiti i brže nego što vi ili vaše kolege očekuju. A imaćete jedinstvenu priliku da sa poptunim fokusom gledate vašu bebu kako odrasta uz vas – to možete samo tada i kasnije vam se ta prilika neće ponovo ukazati. Za razliku od posla koji će biti isti takav tu i kad se vratite.
Više o ovoj temi možete pročitati na sajtu poslovi.infostud.
