U medicini, laici razmišljaju o simptomima, a lekari o patologiji. To je razlika između gledanja samo onoga kako se kompleksan distribuiran sistem u kontaktu sa spoljašnjim svetom ponaša i razmišlja o tome šta ga pogoni.
Svi mi to radimo, a ja sam imao tu sreću da sam se našao u okruženju u kom mogu potpuno upotrebiti način razmišljanja za koji sam obučavan. Sve su to autonomni sistemi koji razmenjuju informacije, bile to ćelije, bili serveri.
Prelaz iz medicine u sistemsku administraciju verovatno privlači pažnju, iako je potpuno normalna stvar. Ne mogu sad konkretno da pronađem autoritativni izvor, ali rečeno nam je u školi da samo tri četvrtine lekara zapravo leči ljude. Drugih 15-20 procenata prodaje lekove i medicinska sredstva, a od ostatka najviše je sistem administratora. Verovatno zbog sinergije.
Prelaženje iz javnog u privatni sektor je za mene bio mnogo veći i ozbiljniji izazov. Morao sam da naučim da koristim nove i neobične reči (poput „sinergija“) i da naučim da se ponašam na novi i neočekivani način (budem odbijen, što je priličan izazov nakon one diplome). Srećom, imao sam – sinergistična – znanja i veštine; bitnije: prionuo sam od prvog dana na svoju integraciju u postojeći sistem. Mislim da je ovo prvi (a i poslednji) put u Infostudu da konkretno referenciram svoju prošlost – u svim drugim situacijama je najbitnije pronaći sitna područja zajedničkog delovanja i popuniti ih.
U životu uspevaju oni koji se trude, a mi to i radimo. Lakše je postići cilj ako razlučujete bitno. Sreća da su mene mesecima i godinama trenirali da ne srljam u zaključke već uvek počnem od „velike slike“. Tako mogu da pratim u stopu kolege koji rade sa produkcijskim serverima skoro onoliko dugo koliko ja radim sa Linuxom. Neki put ih i prestignem, što nije do škole već suve vežbe. Kroz sve to, čekam priliku i pravi izazov da primenim jezgro kompetencije stečene u školi: analizu međusobno spojenih povratnih petlji.
Posle svega ovoga, rekao bih da je najefektivnije fokusirati se na ono što ćete doneti u tim: istrajnost, stručnost i rešenja koja rade poput Doksa satova, iako nikome možda nije najjasnije kako ste došli do njih, a niko neće ni da ih menja jer su tako…specijalna i posebna. Skoro kao pahuljuce snega.
