U Infostudu je od 280 zaposlenih, više od 30 njih istrčalo trku od pet kilometara, 15 polumaraton, a među njima je i troje maratonaca i dva ultramaratonca. Planinarenjem, biciklizmom ili nekim oblikom rekreativnog sporta bavi se više od polovine naše kompanije.
Analizirajući te brojke nametnulo se sledeće pitanje: da li je to slučajnost ili se, pak, stimulisanjem zaposlenih da se bave sportom kroz različite beneficije i događaje utiče i na njihovu aktivnost? Da li jedni druge motivišu da se pokrenu i pobede današnji relativno neaktivan način života koji nameće savremeno okruženje, ali i priroda posla? Odgovor je, zapravo, mešavina svega toga.
Cilj, taktika i disciplina – kako na poslu, tako i na stazi
Ima tu i nečeg drugog, još jednog razloga zbog kog se toliko njih odlučilo za trčanje, iako nisu sportski tip. Većina ima nešto što ih izvlači iz zone komfora, kao da u svojoj glavi stalno imaju nekog izazivača iz jače kategorije u boks meču, i to ne samo u oblasti sporta. Jednostavno, takvi su ljudi.
Programer koji ne voli javni nastup? Prvi se javi za izjavu za TV.
Damica koja ne voli smeštaj u hostelu? Odluči da putuje upravo u takvom aranžmanu, da bi pobedila sebe.
To je, dakle, to. Ovi ljudi trče prvenstveno da bi pobedili sebe.
Kako se, onda, trči polumaraton? Korak po korak, kilometar po kilometar. Na sedmom se pitaju šta im je to trebalo, ali nastavljaju. Na šesnaestom ne osećaju noge i žele da odustanu, ali prave taktiku preživljavanja i na kraju prolaze cilj. Onda sledeći put gledaju na sat, žele bolje vreme – daju sve od sebe. Posle toga im je želja da istrče maraton i postave sebi i taj cilj. I onda vredno rade da bi ga ostvarili.
Nema bega od previše stresa, samo postavljanje cilja, pametne taktike i disciplinovan rad, stalno izazivanje sebe i snaga volje. I da, trče zato što vole.
Sport kao deo korporativne kulture
Da li je sve to slučajnost, ili se ipak stimulisanje zaposlenih da se bave sportom odražava i na njihovu aktivnost? I da li jedni druge motivišu da se pokrenu i pobede današnji relativno neaktivan način života, koji nameće savremeno okruženje, ali i priroda posla, pitali smo Dušicu Vilov, direktorku e-komerc sajtova i jednu od troje zaposlenih u Infostud grupi koji su istrčali maraton.
„Sigurno da se osobine koje se izražavaju kroz sport – pobediti sebe, izaći iz zone komfora i uraditi nešto više, prenose se i na poslovni život. Lično, osim što volim da trčim, to mi daje i mogućnost da razbistrim glavu ili da se fokusiram na neki problem. Sama činjenica da sam istrčala maraton mi govori da mogu da postignem uvek više, jer sam krenula od 5 km i stigla do 42km. Često nismo ni svesni koliko možemo, samo treba da se fokusiramo i imamo neki cilj ispred sebe. Kompanijski motiv je da je zdrav i srećan zaposleni i motivisan zaposleni, i na neki način Infostud davanjem beneficija koje stimulišu bavljenje sportom pravi kontratežu jednom statičnom načinu života u koji možemo lako da skliznemo.“
Kada se sve to sabere, ne čudi zašto se toliki broj naših zaposlenih kolega bavi sportom. Kao dodatna podrška zdravim izborima, svakom zaposlenom je, ukoliko želi, obezbeđena „Fit Pass“ kartica ili ulaz u određene teretane ili bazen u Subotici, pa svako može odabrati rekreaciju po svojoj meri i spram vremena i interesovanja održavati aktivan život. Takođe, često se organizuju aktivnosti u prirodi, ili se sufinansiraju odlasci i učešće na maratonske trke u zemlji i inostranstvu. Tako je sportska ekipa Infostuda u poslednje vreme istrčala ulicama Beograda, Subotice, Beča, Ljubljane, Sankt Peterburga… Naša sledeća destinacija – subotičko izdanje „Serbian Business Run“-a, gde ćemo se u četvrtak 21. aprila sa 74 prijavljena trkača, već tradicionalno pojaviti kao najbrojnija ekipa.
