Ovo za „Blic Biznis“ kaže “ Branislava Gajić Stanojević, preduzetnica koja je sa bratom i prijateljem pokrenula sajt „Infostud“ firmu kojoj su vrlo brzo počeli prilaziti potencijalni investitori i čiji je udeo od 25 odsto kupio Dejli mejl.
– Kada smo pokrenuli Infostud, ja sam imala 19 godina i nisam imala iskustva u biznisu. Imala sam, međutim, jako dobre radne navike i upornost. Vrlo slično je bilo i sa drugim osnivačima, a jedino je moj brat imao neko početno poslovno iskustvo u to vreme. Meni je, ipak, značilo što sam završila srednju ekonomsku školu tako da sam razumela osnove poslovanja, a kasnije sam znanje sa studija novinarstva i komunikologije iskoristila za kreiranje prve marketinške i PR strategije – kaže Gajić.
Kako ste došli u momenat da vam prilaze velike kompanije sa namerom da vas preuzmu?
To je bio period kada nam je puno firmi, što domaćih, što međunarodnih korporacija, prilazilo sa željom da nas kupi. Nismo bili previše zainteresovani, ali smo smatrali i da je dobro da popričamo sa svakim od njih. Redom smo dolazili do zaključka da ne želimo da prodamo jer ili ponude nisu bile dovoljno ozbiljne ili nismo delili iste vrednosti i viziju razvoja firme kao te korporacije.
Međutim, onda se pojavio Dejli Mejl koji nas je zainteresovao jer su njegov ogranak za Centralnu i Istočnu Evropu vodili ljudi koji su imali zdravu biznis logiku i nisu bili orijentisani na izvlačenje profita nego na dugoročni razvoj i kreiranje zajedničkog interesa. Na kraju, naš glavni motiv za ulazak u partnerstvo je bio ulazak u grupu koja ima digitalne biznise širom Evrope, što je nama dalo relevantne sagovornike i pristup znanju koje su oni imali. I tako je Dejli Mejl kupio 25 odsto Infostuda, a kasnije je taj njihov udeo preuzela Alma Media, međunarodna grupacija poreklom iz Finske, koja nam je i danas manjinski partner.
U kojim momentima ste videli da je to dobro, a u kojim ne?
Svako partnerstvo ima svoje prednosti i mane. Za nas je partnerstvo sa Dejli Mejlom tada bilo jako korisno jer smo bili pioniri razvoja digitalnog tržišta u Srbiji i morali smo sami da se snalazimo i učimo kako se taj biznis razvija jer tog znanja i iskustva u našoj zemlji još nije bilo. Na primer, mi smo morali svakog novog zaposlenog da obučavamo od nule jer tada nisu postojali fakulteti koji su iole pripremali ljude za ovu vrstu posla. U nekim drugim zemljama je, međutim, digitalni biznis već bio razvijen i za nas je jako značilo da čujemo iskustva iz Slovačke, Češke, Finske…
Dakle, to izlaženje van okvira Srbije nam je bilo jako korisno. I s obzirom da smo ostali većinski vlasnici, zapravo imamo malo negativnih strana partnerstva. Ipak, nezgodno je bilo kada je Dejli Mejl odlučio da izađe iz svih takozvanog listing biznisa u Evropi i preorijentiše se na druge stvari i tada se postavilo pitanje ko će nam biti novi suvlasnik. Naravno da smo želeli najboljeg partnera za sebe.
Infostud je nastao iz studentskog hobija. Kako je od ideje nastala jedna od najvećih internet kompanija?
Ideju je dobio moj brat, Branimir Gajić, videvši da u inostranstvu postoji sajt sa informacijama o fakultetima, a u Srbiji je to još bila misaona imenica. Naši fakulteti u to vreme nisu imali sajtove, mnogi još nisu ni koristili mejl, internet je u te 1999 / 2000. godine koristilo samo 17 odsto stanovništva. I tako smo mi pokrenuli sajt sa informacijama za studente i za početak olakšali život maturantima koji su birali šta će da upišu i sada su na našem sajtu mogli da vide informacije o smerovima, prijemnim ispitima, da pronađu rezultate prijemnog umesto da putuju do fakulteta.
Koji su bili ključni momenti?
To što smo tim ljudima i njihovim roditeljima olakšali jednu muku i rešili realan problem – bio je prvi ključni momenat. Sledeći ključni momenat je kada smo odlučili da krenemo sa objavljivanjem oglasa za posao na internetu i praktično digitalizujemo tu sferu zapošljavanja koja je do tada bila isključivo na štampanim medijima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. I tako redom su se ređali mnogo prelomni i ključni momenti, posebno u pogledu organizacionog rasta, što je bila neminovnost kada od male grupe entuzijasta rastete u grupu različitih biznisa i 300 zaposlenih.
Kojom strategijom ste se vodili?
Tokom studija sam kratko radila u jednoj istraživačkoj agenciji, što mi je dalo dodatno iskustvo u vođenju projekata i radu sa klijentima, ali sam isto tako osetila i dobre i loše strane odnosa poslodavca prema zaposlenima, što mi je pomoglo da definišem kako želim da se postavim prema ljudima u našoj firmi. Ta strategija je ista i danas i glasi – ja ne želim da me boli stomak zato što idem na posao, tako da isto ne želim da moje ljude boli stomak. Nismo savršeni i nekada će nam biti teško, ali ne sme da bude tako svaki dan.
Što se drugih oblasti tiče, kada sam se posvetila 100 odsto vođenju Infostuda, vrlo brzo sam uvidela i stvari koje ne znam, ljudi su mi ukazivali i na propuste koje sam pravila, tako da sam se okrenula poslovnim knjigama i obukama. Rezultat je bio da je poseta Infostudu skočila 5 puta te godine kada sam počela da ga u potpunosti vodim i te iste godine smo postali profitabilni. Videla sam da nema više prostora da budemo ekipa koja se spontano organizuje, morali smo da postanemo firma.
Koliko ste morali da prilagođavate poslovanje trendovima?
Puno i konstantno, tako da i dalje to radimo. Infostud je digitalizovao svet zapošljavanja, kupoprodaje automobila, unapređujemo tržište nekretnina i slično, ali stvari tu ne staju. Od klasične trgovine do zabave – stvari su se prabacile onlajn i ubrzale. Digitalni svet se jako brzo menja, to možete videti već po navikama koje današnji klinci imaju u korišćenju računara, telefona, načina komunikacije… I to neće stati. Tako da i mi moramo da se prilagođavamo stalno i osluškujemo nove potrebe. Dobra stvar je što sada u firmi imamo i ljude od 20 godina i one od 40 – 50 godina. Taj spoj iskustva i mladosti je jako važan.
Fokus vam je na ljudima. Kako ih birate, šta od njih očekujete?
Ključne su osnovne stvari: radne navike, želja za napredovanjem i učenjem, snalažljivost i samoinicijativa, fleksibilnost i umeće rešavanja problema. Kod iskusnih ljudi sve ovo isto tražimo, ali tu je već, naravno bitna ekspertiza, kao i spremnost za saradnju i igranje u timu, nasuprot ljudi koji su možda u svom poslu zvezde, ali su toksični za sve oko sebe.
Od početne ekipe u realizaciji ideje ostali ste sa dva poslovna partnera. Šta je ono što je Vas zadržalo?
Prvenstveno vera u to da ćemo napraviti od Infostuda nešto kvalitetno i dovoljno ozbiljno, koju smo, eto, sve vreme zadržali moj brat i ja, kao i naš partner i prijatelj Stefan Salom. A realno nije bilo lako održati tu veru s obzirom da godinama od Infostuda nije bilo para, a svi smo mahom bili studenti bez finansijske zaleđine. Internet tržište nije bilo još dokazano, a sa druge strane su se mnogima od nas nudile druge prilike i dobri poslovi u već jakim firmama. Ipak, nas troje smo istrajali. Nismo mi tih početnih godina bili svesni u šta će Infostud vremenom da izraste niti smo imali jasnu viziju, ali korak po korak smo primećivali prilike, grabili ih i širili se.
Šta znači biti jedina žena u biznis partnerstvu sa muškarcima?
Dosta dugo mi to ništa nije značilo i nisam pridavala nikakav značaj tim muško – ženskim relacijama. Stvari su se malo promenile kada sam dobila porodicu i kako je ona krenula da se širi, vremenom sam počela da osetim zahtevnost žongliranja između vođenja firme, porodiljskih odsustava i podizanja troje dece. Pritom, imam ogromnu podršku muža koji je u ključnom periodu odlučio da se on više posveti porodici, iako puno ljudi oko nas to nije baš razumelo. Ipak, ja nisam ta osoba koja želi da prihvati da se bavi samo poslom, a da decu odgaja bračni partner ili dadilja. Znam da će deca porasti i doći će vreme kada im neću više biti toliko potrebna, a vreme kada sam im potrebna je sada. Tako da se trudim da što bolje žongliram te uloge, iako to ne ide uvek sjajno.
Sa mojim partnerima, Branimirom i Stefanom, nisam nikad imala problem u razumevanju oko toga. Šta više, u celoj Infostud grupi mi ne pravimo pitanje da li ste muško ili žensko, bitno je kako radite. A imamo i primer par muškaraca na upravljačkim pozicijama koji su uzeli nekoliko meseci odsustva kada su dobili dete. Ipak, kada uporedim svoj način razmišljanja u odnosu na veliki broj drugih muškaraca koji imaju svoje firme, vidim da oni mnogo više imaju stav da su oni tu da razvijaju posao i zarađuju i vreme im je maksimalno posvećeno tome, a porodicu u većoj meri „autsorsuju“ ženi ili nekom drugom.
Pominjali ste ranije da je bilo mnogo odricanja. Čega ste se Vi sve odrekli da bi kompanija bila ovo što je danas?
Kako kada. Ja sam se za početak odrekla postdiplomskih studija u inostranstvu koje su mi bile velika želja jer je to bio ključni period kada je trebalo neko od osnivača da se posveti Infostudu i da krene od njega da pravi ozbiljniju priču. Ja sam to uradila i isplatilo se. Ipak, i dan danas mi je taj Kembridž ostao malo neprežaljen. Kasnije sam imala periode sagorevanja u kojima su trpeli i moj društveni i emotivni život i morala sam da naučim da se nosim sa time i da naučim da sačuvam sebe.
Dosta dugo sam zanemarivala i neka svoja lična interesovanja i poglede na svet da bih postala vođa kakav je u tom periodu mojoj firmi bio potreban. Dobra stvar je što sada, kada smo izgradili sistem i kada smo dosta odgovornosti spustili na menadžment ljude ispod nas, ponovo mogu polako da se vraćam sebi na neki način. Malo po malo.
