Plata mi nije važna. Reče niko nikad. Ipak, sigurna sam da IT-evce motivišu (i) neke druge stvari. U mit da su programeri pohlepni, a već imaju visoke plate, odavno ne verujem. Stoga me je radoznalost dovela do sledećeg pitanja: šta to pokreće i motiviše domaće IT-evce?
Domaće kompanije se utrkuju ko će uloviti to deficitarno blago od resursa, a i dalje se pitaju čime da ih privuku i kako da kreiraju radne uslove za zadovoljenje potreba zaposlenih. Pa, haj’mo ispočetka.
Motivacija određuje količinu napora koju čovek ulaže u određenu aktivnost. Ipak, upitno je da li onaj stari princip šargarepe i štapa može da dovede do adekvatnih rezultata u IT svetu.
Abraham Maslov, američki psiholog, napravio je piramidu ljudskih potreba, hijerarhijski poređanih u pet nivoa. NjikiTamara: Maslovljeva teorija motivacije ističe da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe, hijerarhijski ustrojene. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa. Na dnu piramide potreba je opstanak, zatim sigurnost i bezbednost, sledi pripadnost, nakon toga poštovanje i na kraju samoaktuelizacija.
Piramidalni prikaz ove teorije izgledao bi ovako:
Redit ovu piramidu šaljivo prevodi:
Sedamdesetih godina ova piramida je dopunjena sledećim stavkama:
· Kognitivne potrebe – podrazumevaju želju za znanjem, razumevanje i radoznalost
· Potrebe vezane za estetiku – potreba za lepotom, balansom, formom
· Potrebe koje prevazilaze samu individuu – nivoi ljudske svesti i ponašanja vezani za kosmos, prirodu, čovečanstvo
Samoaktuelizacija se, po Maslovljevoj teoriji, odnosi na razvoj sopstvenih potencijala u području kojim se pojedinac bavi.
Karakteristike IT pozicija su takve da zahtevaju intelektualnu radoznalost i sklonost kreativnosti, koja zahteva i logičko i analitičko razmišljanje, pa je za odabir ove profesije unutrašnja motivacija veoma značajna.
Unutrašnja motivacija
U svojoj knjizi “Drive” Daniel Pink objašnjava da veća zarada i bonusi rezultiraju boljim performansama samo ako se radi o mehaničkom, repetitivnom poslu. Međutim, ako zadatak uključuje kognitivne veštine i kreativnost, veća zarada donosi lošije rezultate.
On veruje u novi pristup, tzv. intrinzičnu (“unutrašnju”) motivaciju – želju da se rade stvari jer nam se sviđaju, jer su zanimljive, jer su deo nečeg važnog. Takav sistem deli na tri elementa:
