– Volimo malo mirnije okruženje, ali i to što možemo da stignemo relativno brzo gde god da idemo, a ni Novi Sad i Beograd, odnosno Segedin i Budimpešta nisu daleko.
Iako imaju rodbinu i prijatelje u drugim gradovima u Srbiji, pa i inostranstvu, Sanja i Danilo Svilar ne planiraju da Suboticu zamene bilo kojim gradom. Vezani su za Suboticu, pre svega za svoje porodice, a veze su uz četvorogodišnjeg Stefana i jednogodišnju Milu sada još čvršće – verujemo neraskidive.
– Baš često komentarišemo situaciju oko ostanka u Subotici i raspravljamo sa rodbinom iz Beograda (a oni veoma vole Beograd), zašto mi volimo naš grad. Pretpostavljam da sve malo zavisi i od karaktera, jer i suprug i ja volimo malo mirnije okruženje, ali i to što svugde možemo da stignemo dosta brzo i što je grad relativno prilagođen porodicama sa decom. Sadržaja ima, neko će možda reći da to nije dovoljno, ali će neko reći i da je kako treba. Subotica je nekako locirana tako da nam je sve nekako u blizini. Ne treba nam mnogo truda i vremena da stignemo do Novog Sada, Beograda, ali i Segedina i Budimpešte. Za sat, sat i po stigneš i učiniš vikend zanimljivim – priča nam Sanja na početku razgovora o temi – zašto vredi ostati u Subotici. Danilo i Sanja se slažu da nisu nikada za opciju da se ide samo da bi se išlo, nego da za to treba valjan razlog.
– Rođeni smo oboje u Subotici, tu smo odrastali, tu su naše porodice. Možda smo imali prednost što smo imali gde da živimo. Kada smo započinjali zajednički život to nam je bilo olakšanje. Smatrali smo da ne treba da ulazimo u stan, da plaćamo kiriju, ako u našim porodicama ima prostora gde da budemo. Dobro se svi slažemo i nema problema. No, i da smo morali da idemo „pod kiriju“, verujem da bismo se snašli, i da nam to ne bi bio motiv da napuštamo Suboticu.
Oboje su fakultetski obrazovani, Sanja je završila Ekonomski fakultet u Subotici, dok je Danilo završio Višu tehničku školu u Novom Sadu, smer grafički dizajn.
– Uspeli smo da posle fakulteta nađemo poslove, Danilo je zaposlen u „Infostudu“, to je „firma iz snova“ za sve u Subotici, dok sam ja prvo radila u „North engineering“-u, a sada sam u „TMF Services“. Oboje imamo kancelarije u „Galeriji”, tako da nam do posla bukvalno treba desetak minuta peške. Sve nam se nekako dobro poslagalo. – nastavlja Sanja.
U životu je neke stvari teško planirati, ali se Sanja i Danilo za sada dobro snalaze po idejama oko kojih su se složili još kada su započinjali svoju vezu.
– Počeli smo da se zabavljamo kao studenti, i sve za sada ide po redosledu. Završili smo škole, počeli da radimo, venčali se, stigla su deca. Zajednički planiramo i radimo, i kroz sve to je Subotica važan oslonac.
Studirajući u Novom Sadu, Danilo je osetio „čari“ većeg grada, ali nije bilo dileme kada je školovanje okončano.
– Volim i Novi Sad, ali je Subotica na prvom mestu. Tu su nam porodice, a i uspeli smo da nađemo posao u Subotici. Nismo planirali nikada da idemo u inostranstvo. Po nama je odvajanje od porodičnog ognjišta opcija ako si baš u nekoj velikoj nuždi i nevolji. Eventualno ako je čovek mlad, bez partnera, bez dece, pa onda probaš i odeš na par godina i stvoriš neku bazu za dalji život. U našim glavama je to tako.
U životu mladog bračnog para na prvom mestu su deca, a naši sagovornici veruju kako je Subotica dobro mesto za odrastanje.
– Deca imaju sve mogućnosti kao što imaju i deca u većim gradovima, na primer. Imamo prijatelje i rodbinu u Beogradu i svi su oni manje više u sličnoj situaciji, u okolini su im i vrtići, škole, tereni, a glavna razlika im je u putovanju na posao. Mislim da se slično ponašamo i mi i oni. Skoncentrisani smo tamo gde su deca i to će tako biti sigurno do kraja srednje škole. Vrtić nam je, na primer, na putu do posla, školica sporta je opet na nekoliko minuta. Nekome je to monotono, a nama baš odgovara. Lepo nam je i u našem dvorištu, gde imamo svoj mir, ali nam je i lepo što imamo mnogo prijatelja. Uvek je lako organizovati neko druženje.
Naravno, ima i stvari koje bi u Subotici mogle biti bolje, ili bar drugačije.
– Meni je uvek u glavi pitanje zašto Subotica nije nikla na nekoj reci, kao Segedin na primer. To bi bilo lepo. No, tu je Palić, i verujem da svi čeznemo za time da on bude upotrebljiv. Nedostaje mi, pogotovo kada razmišljam o školovanju naše dece, malo veći izbor na fakultetima u Subotici. Mislim da bi otvaranje novih smerova i novih fakulteta otvorilo mogućnost da naš grad živne, da u njemu bude više mladih ljudi, a sa njima i više snage, energije i ideja. Subotica ima sigurno dovoljno kapaciteta za tako nešto – dodaje Sanja na kraju.
Autor teksta: Nikola Stantić – „Subotičke novine“
