U svetu informacionih tehnologija, gde se inovacije brzo menjaju i tehnološki progres ne poznaje granice, žene se i dalje suočavaju s preprekama na putu ka ravnopravnoj zastupljenosti i pravednim prilikama za napredak.
U proteklih pet godina, oblast informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Srbiji beleži značajan porast interesovanja studenata, ali se suočava sa izazovom – nedovoljnom zastupljenošću žena (muškarci zauzimaju čak 70% radnih mesta, dok je učešće žena 30%.)
Ova disproporcija nije specifična samo za Srbiju, U Evropskoj uniji je ona čak i veća.
Iako udeo žena koje studiraju IKT u Srbiji nadmašuje proseke Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, one čine samo trećinu studenata na tehničkim fakultetima.
Takođe, žene imaju višu stopu završavanja studija u svim oblastima.
Zašto je žena u IT industriji značajno manje nego muškaraca?
Odgovore na pitanja zašto je ovakva situacija na tržištu možemo da pronađemo i u tome da mlade žene koje uspešno završe fakultete imaju sve manje upečatljivih ženskih uzora u IT sektoru.
Glavnu ulogu, uz obrazovni sistem i društvo, igraju i kompanije. Njihova odgovornost je da razviju inkluzivniju kulturu, uključujući žene kao važan segment koji treba da pruži različite perspektive, iskustva i sposobnosti koje mogu da unaprede ovu oblast i ubrzaju tehnološki napredak.
Primetno je i da nakon završenog fakulteta i odluke da se otisnu na tržište žene čeka još problema sa kojima se suočavaju.
U ovom trenutku najvažniji problemi na kojima je potrebno da se vredno radi u okviru kompanija su platni jaz i nedovoljna zastupljenost žena na najvišim rukovodećim pozicijama.
Platni jaz postoji u svim zemljama u svetu i dokazano je da ukoliko bismo sada krenuli da radimo na njemu bilo bi nam potrebno 257 godina da bude zatvoren.
Ono što je poražavajuće je da je u Srbiji u IKT zanimanjima izraženiji nego kod svih drugih zanimanja.
Slikovito posmatrano žene u industriji rade mesec dana besplatno svake godine u odnosu na muškarce dok samo 15% žena u srpskom IKT sektoru zarađuje više od 2000 evra mesečno dok skoro dvostruko više muškaraca zarađuje isti iznos.
Mogući razlozi za platni jaz su mnogobrojni. Žene često na razgovoru za posao traže manju platu nego muškarci i ređe traže povišicu. Takođe, zbog porodiljskog odsustva neretko platno ne napreduju u kompaniji u kojoj rade.
Žene treba osnažiti da budu finansijski nezavisne, da sebe vrednuju više i da percipiraju svoj rad na jednak način kao i muške kolege.
Koliki je procenat žena na visokim pozicijama u IT sektoru?
Još jedan problem sa kojim se žene suočavaju naveden je i u istraživanju koje je sproveo UNDP.
Poražavajući podatak je da žene čine svega 17% menadžera u IT sektoru u Srbiji, dok na direktorskim pozicijama manje od 10%.
Razlozi za ovakve podatke ne mogu se adresirati samo ka jednoj strani, ka strani kompanija ili ka strani žena.
Problemi žena u IT industriji
Utisak mi je da su žene često nesigurne i nepoverljive u svoje sposobnosti da mogu da dobro balansiraju posao i život van posla.
Spremne su da zarad brige o porodici ne rade puno radno vreme i da se ne obrazuju dodatno u toku karijere.
Sa druge strane, čitajući iskustva sa različitih intervjua za posao na sajtu Helloworld.rs osvrnula bih se i na komentare mnogih žena koje su diskriminisane na intervjuu sa pitanjem: „Da li uskoro planirate porodicu?“.
Ovakva pitanja na samom početku demotivišu žene i često već tada su svesne teškog napretka u samoj kompaniji.
Potrebno je da žene dobiju dodatnu podršku ne samo od strane države, društva i kompanija, već i od samih kolega u IT sektoru.
Često se suočavaju sa osećajem usamljenosti u pretežno „muškoj industriji“. Međutim, važno je istaći pozitivne primere ženskog uspeha iz prakse, kako bi se ohrabrile i motivisale da ostvare svoje ciljeve.
Kroz kontinuiranu podršku žene mogu pronaći inspiraciju da napreduju kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu.
Integracija žena u IT zajednicu nije samo moralna obaveza, već i ključni korak ka stvaranju inkluzivnog okruženja koje doprinosi raznolikosti ideja i inovacija.
Jelena Zelenović, Brend menadžer, HelloWorld.rs