У свету информационих технологија, где се иновације брзо мењају и технолошки прогрес не познаје границе, жене се и даље суочавају с препрекама на путу ка равноправној заступљености и праведним приликама за напредак.
У протеклих пет година, област информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у Србији бележи значајан пораст интересовања студената, али се суочава са изазовом – недовољном заступљеношћу жена (мушкарци заузимају чак 70% радних места, док је учешће жена 30%.)
Ова диспропорција није специфична само за Србију, У Европској унији је она чак и већа.
Иако удео жена које студирају ИКТ у Србији надмашује просеке Европске уније и Сједињених Америчких Држава, оне чине само трећину студената на техничким факултетима.
Такође, жене имају вишу стопу завршавања студија у свим областима.
Зашто је жена у ИТ индустрији значајно мање него мушкараца?
Одговоре на питања зашто је оваква ситуација на тржишту можемо да пронађемо и у томе да младе жене које успешно заврше факултете имају све мање упечатљивих женских узора у ИТ сектору.
Главну улогу, уз образовни систем и друштво, играју и компаније. Њихова одговорност је да развију инклузивнију културу, укључујући жене као важан сегмент који треба да пружи различите перспективе, искуства и способности које могу да унапреде ову област и убрзају технолошки напредак.
Приметно је и да након завршеног факултета и одлуке да се отисну на тржиште жене чека још проблема са којима се суочавају.
У овом тренутку најважнији проблеми на којима је потребно да се вредно ради у оквиру компанија су платни јаз и недовољна заступљеност жена на највишим руководећим позицијама.
Платни јаз постоји у свим земљама у свету и доказано је да уколико бисмо сада кренули да радимо на њему било би нам потребно 257 година да буде затворен.
Оно што је поражавајуће је да је у Србији у ИКТ занимањима израженији него код свих других занимања.
Сликовито посматрано жене у индустрији раде месец дана бесплатно сваке године у односу на мушкарце док само 15% жена у српском ИКТ сектору зарађује више од 2000 евра месечно док скоро двоструко више мушкараца зарађује исти износ.
Могући разлози за платни јаз су многобројни. Жене често на разговору за посао траже мању плату него мушкарци и ређе траже повишицу. Такође, због породиљског одсуства неретко платно не напредују у компанији у којој раде.
Жене треба оснажити да буду финансијски независне, да себе вреднују више и да перципирају свој рад на једнак начин као и мушке колеге.
Колики је проценат жена на високим позицијама у ИТ сектору?
Још један проблем са којим се жене суочавају наведен је и у истраживању које је спровео УНДП.
Поражавајући податак је да жене чине свега 17% менаџера у ИТ сектору у Србији, док на директорским позицијама мање од 10%.
Разлози за овакве податке не могу се адресирати само ка једној страни, ка страни компанија или ка страни жена.
Проблеми жена у ИТ индустрији
Утисак ми је да су жене често несигурне и неповерљиве у своје способности да могу да добро балансирају посао и живот ван посла.
Спремне су да зарад бриге о породици не раде пуно радно време и да се не образују додатно у току каријере.
Са друге стране, читајући искуства са различитих интервјуа за посао на сајту Хеллоwорлд.рс осврнула бих се и на коментаре многих жена које су дискриминисане на интервјуу са питањем: „Да ли ускоро планирате породицу?“.
Оваква питања на самом почетку демотивишу жене и често већ тада су свесне тешког напретка у самој компанији.
Потребно је да жене добију додатну подршку не само од стране државе, друштва и компанија, већ и од самих колега у ИТ сектору.
Често се суочавају са осећајем усамљености у претежно “мушкој индустрији”. Међутим, важно је истаћи позитивне примере женског успеха из праксе, како би се охрабриле и мотивисале да остваре своје циљеве.
Кроз континуирану подршку жене могу пронаћи инспирацију да напредују како на професионалном, тако и на личном плану.
Интеграција жена у ИТ заједницу није само морална обавеза, већ и кључни корак ка стварању инклузивног окружења које доприноси разноликости идеја и иновација.
Јелена Зеленовић, Бренд менаџер, HelloWorld.rs
