Kompanija u kojoj radim oduvek se ozbiljno bavila vrednostima koje je čine takvom kakva jeste. One nisu samo spisak tamo nekih lepih stvari na papiru, već su vodilja, a pomalo i kodeks ponašanja…vrednosti su ta da se prepoznamo. Njih ili imaš ili nemaš i tu nema vrdanja. Zato je prethodna godina, u kojoj smo prošli kroz rebrendiranje, bila pravi momenat i da „ažuriramo“ naše vrednosti. One se nisu u srži toliko promenile, više su se pretočile jedna u drugu i kao da su odrase, postale su ozbiljnije.
Neprestalno se radi na promocija novih/starih vrednosti među zaposlenima, jer promene su promene, čak i kad su ovako lepe. Prva vrednost kojom smo se podrobnije bavili bila je „Hrabri smo“ i tu mi se pojavila neka ideja, ali nije bila formirana do kraja pa sam je ostavila za kasnije. Sledeća vrednost koja se promovisala bila je „Preduzimljivi smo“ i to je bilo to, pomislila sam hrabro kako je pravi momenat ideju podelim sa svojom koleginicom. Ne, nisam odmah bila ni dovoljno hrabra ni dovoljno preduzimljiva da svoju ideju predstavim osobi koja bi mi pomogla u njenoj realizaciji. Nakon što sam pričala sa koleginicom sa kojom osim ručka, razumevanja…, delim i ljubav prema second hand garderobi, dobila sam vetar u leđa i prišla osobi koja je zapravo trebalo da čuje moju ideju.
Ukratko, evo šta se desilo…
Suza (koleginica koja mi je duvala onaj vetar u leđa), Anja (naša divna HRBP koja je najbolje obučena žena u firmi) i ja smo se očas posla sve dogovorile oko organizovanja jednog pravog ženskog događaja, koji smo nazvale „Menjaža“ (Anja je autorka ovog naziva).
Ideja je bila sledeća: da uz vino, laganu muziku i štrudle (ovo je bilo zimus, verujte mi da je kombinacija bila pun pogodak) damo svoje drage i očuvane komade garderobe na usvajanje i udomimo tuđe komade koji na neki način kao da su oduvek bili baš naši. Naravno, nije bila isključena ni mogućnost da se odeća, obuća, aksesoari prodaju na ovom događaju, jer budimo iskrene, svaka od nas ima neki komad odeće koji nije nikada obukla a mnogo ga je platila i srce joj se cepa jer zna da to nije komad koji će ikada nositi, a šteta je jer je imao paprenu cenu…
Prostor smo organizovale tako da smo imale deo u kom su se komadi izlagali i deo gde smo mogle da probamo odeću, a zabava je bila svuda. Toliko smeha, radoznalosti, podrške, komplimenata na jednom mestu ma, bilo nam je puno srce.
Ovaj događaj smo ponovile za sada još dva puta. Druga po redu Menjaža je bila u maju, tu smo imale prilike da nađemo nove komade prolećne i letnje garderobe. A ovog novembra smo ponovile sve, sa zimskom garderobom. Koleginice i ja smo dobile zlata vredne povratne informacije koje ćemo uzeti u obzir kako bismo mogle da unapredimo ovaj događaj ubuduće. Mnogo smo srećne što uz podršku i učešće naših koleginica Menjaža a i naša preduzimljivosti mogu da žive.
Ali hajde da vidimo zašto je bitno da se odeća na ovaj ili onaj način reciklira:
- svetska proizvodnja tekstilnog otpada iznosi 92 miliona tona svake godine;
- odeća i tekstil trenutno čine najmanje 7% ukupne količine otpada na globalnim deponijama;
- između 80 i 100 milijardi novih odevnih predmeta proizvodi se širom sveta svake godine;
- 87% materijala i vlakana koji se koriste za izradu odeće završiće ili u spalionici ili na deponiji;
- samo 20% odbačenih tekstila se prikupi;
- samo 1% odeće će biti reciklirano i pretvoreno u nove odevne predmete.
*(izvor https://theroundup.org/tedžtile-njaste-statistics/)
Ne znam za vas, ali meni su ovi podaci jezivi. Oduvek sam volela modu i garderobu a u second hand radnje ili drugaricine ormare nisam zalazila zato što sam bila na misiji da spasim svet.
Svest o tome koliko zagađujemo garderobom koju bacamo je došla mnogo kasnije. A ako na to dodamo i činjenicu da postoji mnogo ljudi oko nas kojima je kupovina garderobe luksuz, postaje jasno da živimo u čudnim vremenima (najblaže rečeno).
Reciklaža je nekada svesno kidanje čepa sa flaše, nekada su to tek par puta nošene cipele pored kontejnera gde može neko da ih pokupi, nekada je reciklaža nošenje cegera u prodavnicu, a nekada recikliramo tako što dajemo novi dom drugaricinoj haljini, jer je ona neće više nositi, a nama tako lepo stoji.
Ponosna sam na to što svoje vreme na poslu provodim okružena ljudima koji su svesni svih ovih stvari u vreme kada je jako lako biti nesvestan. A nije teško biti okružen divnim ljudima na poslu, kada uzmemo u obzir to da smo tu zato što delimo iste vrednosti koje nas spajaju.
Tamara Lenhardt
