09.11.2019. 23:39
Данас је последњи дан за пријаву на конкурс. Имам још 20 минута, довољно је времена да се пошаље један мејл или можда ипак није када си једна вага и не можеш да се одлучиш да ли то треба урадити. У глави константна клацкалица да ли притиснути пошаљи или не, времена је све мање, а ја као и увек не могу да се одлучим. Сад почиње већ и да ми пролази кроз главу да је свакако свеједно, јер нема шансе да прођем ни први круг, а камоли да добијем стипендију, немам просек, имам још превишмае испита и сигурно ће конкуренција бити превелика, па ако је тако онда немам шта да изгубим. Ипак Пошаљи 23:45
21.11.2019. 20:15
Имала тестирање данас, очигледно сам преживела, задатак као задатак није био тежак, али тај осећај када седиш, а гомила непознатих људи те посматра и све записује као да се на теби врши неки експеримент,па обраћају пажњу на сваки твој покрет и шум, е то баш није било најпријатније. Морам признати да сам задовољна, мислила сам да ће бити страшније, сад се већ надам другом кругу ?
03.12.2019. 19:32
И разговор је прошао, божеее кад сам дошла тамо мислила сам да ћу се онесвестити, да ли је могуће да ја која сам водила програм испред пар хиљада људи и никад нисам имала трему хоћу да умрем док чекам свој ред. Тресем се, топло ми је, па ми је хладно, све ми је… И онда напокон долазим ја на ред, улазим унутра и трема је нестала, као да пре два минута нисам умирала испред, скроз опуштена и након 45 минута излазим са осмехом на лицу, било је добро, биће то добро…
14.12.2019. 13:25
Отказано ми је предавање, наравно да се то мора онда искористити за кафу, као и увек идем до дворишта, то ми је ипак као друга кућа, после неких десетак минута зазвонио ми је телефон, непознат број, јављам се и чујем “Здраво Норо, овде је Ања из Инфостуда, зовем те само да ти јавим да си добила стипендију, наравно ако си јпш увек заинтересована”. Почињем да се смејем и да плачем у исто време, како мислиш да ли сам још увек заинтересована, наравно да јесам. И даље ми је нестварно, мора да је нека грешка…
20.12.2019. 12:15
И сад је званично, постала сам Инфостудов стипендиста, јутрос смо потписали уговоре и добили оне велике чекове, тек сад постаје стварно…
09.03.2020. 09:35
Данас је требао да буде тај дан, почетак моје праксе, али наравно да није ?
Добила сам позицију у Корпоративном развоју, знам звучи супеер и да и ја појма немам шта ме тамо очекује, колеге ми делују скроз океј, али изгледа да се нећемо скоро дружити. Само што сам дошла, а већ су ме послали кући, није до њих наравно, до короне је, али дружићемо се ми, сигурна сам…
05.07.2020. 10:02
Као што сам рекла дружићемо се ми, након скоро 4 месеца од првобитног плана, напокон су се стекли усклови да дођем у канцеларију и видим шта то ради екипа КР-а. Добила сам и нову менторку у међувремену, Милена је фантастична, пуна разумевања и стрпљења, цела екипица је поприлично кул, Раша нам кува најбољу кафу за почетак дана, добијам прве задатке и сад се већ полако навикавам на цело окружење ?
20.08.2020. 15:26
Испитни рок је, страшно опет сам оставила 4 испита за последње рокове, сва срећа па на пракси имају пуно разумевања, па ме пуштају да радим од куће да бих могла да учим, мада фали ми канцеларија, још мало па се враћам ?
19.10.2020. 14:05
Данас је мој дан, напунила сам 23 године и размишљам о томе где сам била пре годину дана. Пре тачно годину дана сам конобарисала и сањала о оваквој некој прилици, пре тачно годину дана нисам имала појма какве ћу фантастичне људе упознати и још мање сам знала да ћу са њима радитит, пре тачно годину дана живот ми је био скроз другачији, а сада имам осећај да живим свој сан…
