Како је настао феномен Инфостуд

Ове 2020. године навршавају се две деценије од настанка Инфостуда, сада главне интернет компаније у Србији која води и развија лидерске сајтове у разним областима. Инфостуд је данас највећа мрежа сајтова и једна од пет најпосећенијих домаћих интернет мрежа у Србији. Из такве перспективе посматрано, прилично је тешко замислити да је цела идеја и реализација бизнис приче Инфостуда настала крајем 1999. и током 2000. године, у периоду за који је мало рећи да је био тежак, узимајући у обзир друштвено-политичке прилике у Србији… Бомбардовање ондашње Југославије, па демонстрације против Милошевића, па избори, па 5. октобар, па „револуција“…

Али, као у оном вицу „Шта зна дете шта је тешко“, тако је Бранимир Гајић, суботички студент економије, баш крајем 1999. године прочитао у „Политици“ чланак о информативном сајту за студенте у Енглеској. Изрезао је тај текст и помислио да би било добро покренути тако нешто и у Србији! Бранислава Гајић, његова рођена сестра, студент новинарства београдског Факултета политичких наука, такође је помислила да би баш било добро развити интернет сајт као сервис студентима. Али, све се то догађа 2000. године, када тек пет одсто становништва Србије користи интернет! Но, како пише у добрим уџбеницима менаџмента, управо је визионарски приступ главна предност правих предузетника. Гајићима, брату и сестри, придружило се још неколико колега, па су одлучили да сопственим средствима, а највише напорним радом, покрену Инфостуд.

– У почетку је Инфостуд био скуп нас неколико идеалиста. Временом се екипа ширила, док је део од те почетне екипе изашао из Инфостуда. То је разумљиво јер су људи добијали понуде за – у то време – перспективније послове или су имали другачију визију Инфостуда. То су нормалне промене у почетним фазама стартапа који још нема јасну будућност. На крају, од те почетне екипе смо остали Стефан, Бранимир и ја, наводи за Економетар Бранислава Гајић Станојевић.

За овај број Економетра, на питања о томе како је настао феномен Инфостуд и о искуствима у овом несвакидашњем предузетничком подухвату, одговарају управо Бранислава Гајић Станојевић, Бранимир Гајић и Стефан Салом.

– За покретање Инфостуда је било потребно много више визије, одрицања и истрајности да се „прегрме“ прве године покретања интернет бизниса, него самог новца. Али наравно, и новац је био неопходан да се финансирају почетне активности, од фотокопирања летака до хостинга и првих плата, каже Бранимир Гајић, одговарајући на наше питање о томе да ли им је за покретање овог бизниса био потребан новац.

– Пошто смо почели бизнис у време када је број корисника интернета био једноцифрен, Инфостуду је требало пет година да пређе позитивну нулу, што значи да је процес финансирања потрајао. У том смислу је мудар потез био мој почетак рада и градња каријере у банкарској индустрији, јер смо из тих прихода у континуитету могли да финансирамо почетне трошкове Инфостуда, каже Бранимир који је, осим у Инфостуду, почео да ради и у Прокредит банци у Суботици и тамо, за неколико година, такође направио завидну каријеру. Знање и искуства која је тамо стекао веома су му користила у формирању система Инфостуд, а са друге стране, својом зарадом из банке је финансирао заједничку компанију. Но, после пет година тог паралелног рада, схватио је да не може више „на две столице“ и одлучио је да се потпуно посвети Инфостуду.

Али, прве препреке су биле што није постојала навика коришћења интернет сајтова од стране пословних корисника:

– Користили су се факсови, штампане фактуре, пошта, телефонска комуникација и слично, што нам је дало прилику да будемо иноватори и да мењамо тржишта у правцу како нама одговара. Спремност да дигитални бизнис радимо и “аналогно” издвојила нас је у односу на многе друге стартапове из наших области који су очекивали да све ураде „на клик“, прича Бранимир.

Да ли сте видели ризик у нечему, у вези са формирањем фирме и како сте то превазишли?

– Ментално нисам оријентисан ка ризицима, више ка приликама. Као што сам рекао, проценат интернет корисника је био једноцифрен када смо покренули бизнис. То је велики ризик за успех интернет бизниса у тим околностима. Али је много већа прилика да кренеш међу првима. Ризици су били и наш недостатак искуства, а прилика енергија коју смо имали као млади, брзи и мотивисани, каже Бранимир.

У почецима, наравно, увек има и грешака и неуспешних пројеката. Бранислава каже да је једна од највећих лекција била потпуно нетактична промена бизнис модела.

– Наиме, ми смо са сајта који се бавио туризмом, и користио тзв. листинг модел који познајемо, напречац прешли на агенцијски модел рада на провизију од продаје туристичких аранжмана, сматрајући да ту леже потенцијално већи приходи. Испоставило се, међутим, да је то много комплекснији бизнис модел него што смо мислили и начин пословања који је далеко од онога што знамо да радимо. Лекција је била врло јасна: „Не залећи се мислећи да све знаш и не сеци грану на којој седиш док ниси нашао другу стабилну грану…“, каже Бранислава и напомиње да је било и других мањих неуспеха, па су због тога одлучили да изађу из неких бизниса, односно да их продају.

Као што су оснивачи и процењивали, први корисници Инфостуда били су матуранти тј. будући бруцоши, као и студенти, којима је сајт био јако користан јер је први на интернет стављао све информације о студирању – од резултата пријемних испита до конкурса за стипендије и међународне студијске семинаре и конференције, објашњава Бранислава.

– С обзиром на то да смо тада били окренути првенствено младим људима, а и они су били најпријемчивији први корисници интернета, размишљали смо о томе шта је младим људима у Србији потребно, осим да студирају и путују. И закључили смо да им је потребно и да раде. Из те идеје су се родили данашњи poslovi.infostud.com, који су у почетку били само једна страница на сајту, али врло брзо смо увидели да ту лежи велики бизнис потенцијал и да наша циљна група више нису само млади, наводи Бранислава.

Тако су Инфостуду први значајни приходи стизали од оглашавања факултета и других образовних институција, а од 2005. године, када су почели да наплаћују оглашавање конкурса за посао – направили су квантни скок, истиче Бранислава:

– Били смо сигурни да је посао добро кренуо када су клијенти почели сами да нам се јављају и када више нисмо морали да објашњавамо да се наши огласи не штампају! Али, за 19 година пословања у дигиталној индустрији догоди се пуно промена на тржишту и да бисмо опстали и задржали лидерску позицију, потребно је доносити важне одлуке и прилагођавати се тим променама. Осим тога, раст од неколицине на скоро 200 запослених, захтева исто тако стално прилагођавање организације рада. У почетку је пресудно било да верујемо и истрајемо, без обзира на практично непостојање е-тржишта, затим је било пресудно да кренемо да правимо фирму, да уводимо системе рада, да се посветимо развоју људи и тима, наводи Бранислава и подсећа да је требало прегурати економску кризу 2009. године, иако нису имали искуства у тако нечему.

– Тада је било пресудно што смо схватили да на малом тржишту, са нестабилним условима, треба да се проширимо и обезбедимо још извора прихода, како бисмо били стабилнији. И тако је кренула фаза нашег ширења, прво уласком у половниаутомобили.цом, затим у осигураник.цом и интернет продају гума, а последње и у тржиште некретнина са сајтом 4зида.рс. Све то је доста закомпликовало ствари, фирма је порасла и пресудно је било да схватимо да не можемо, нити треба да држимо све конце у рукама и да треба да децентрализујемо ресурсе и одговорност. Тиме се бизнис развој убрзао и формирала се Инфостуд група, објашњава Бранислава.

Сада је лакше покренути посао

– Имам утисак да је сада лакше покренути посао. Потребан је мањи оснивачки капитал и административни део је прилично олакшан у односу на почетак 2000-тих. Што се тиче бизнис дела, конкуренција на интернету је много већа него раније, али је доступност информација и канала за почетак дигиталног бизниса такође много већа, каже Бранимир, одговарајући на наше питање о томе да ли је било лакше покренути посао пре 20 година или сада.

За све то време, док се мала фирма Инфостуд развија у Групу, њих троје мењају пословна задужења и никада не раде само једну област.

– Нас троје смо „икс“ пута променили задужења и скоро увек имамо доста широку лепезу задужења. Са једне стране, то је напорно и захтевно, али са друге стране, захваљујући томе се развијамо и мени лично би било сувише досадно да све време радим једно те исто – то једноставно није оно што ја желим. Углавном се нас троје посвећујемо ономе што је јако битно и акутно или где постоји највећа потреба бизниса за нашим ангажовањем, при чему то, наравно, комбинујемо са личним афинитетима и нашим јаким странама, каже Бранислава.

Као у сваком малом, приватном бизнису, у почетку сви морају да раде све. Бранислава подсећа да су некад сви лепили рекламне летке по граду, јер није било никог другог да то ради.

– Радила сам и продају, касније сам оформила и водила ПР и маркетинг, људске ресурсе, а наравно било је ту и оперативно вођење бизниса… Сада је Бранимир директор Инфостуд групе и фокусиран је на њено вођење, Стефан је највише фокусиран на помоћ бизнисима у развоју стратешких производа, ја сам тренутно највише фокусирана на вођење једног бизниса. А заједно смо Управни одбор Инфостуд групе.

Како се користе туђа искуства

Бранимир сматра да им је у развоју бизниса и сарадњи пуно помогла околност да имају различита образовања: Бранислава је завршила ФПН, Стефан физику, а он је економиста.

– Велику улогу је одиграло и моје корпоративно образовање у банци. За пет година у банкарству прошао сам велики број обука и семинара, раст банке са 150 на 1.500 запослених, формирање правила, процедура, организације на различитим нивоима, и то искуство смо преносили и у Инфостуд. Затим, били смо отворени од почетка за обуке на свим нивоима. Било нам је јасно да не знамо све и чим смо имали прве слободне финансије почели смо да шаљемо запослене на разне обуке и конференције у земљи и иностранству, од продаје, маркетинга, ИТ стручних обука, рачуноводства, бизнис развоја… Кроз стручне конференције упознали смо доста компанија које се баве сличним послом као и ми, само на другим тржиштима. Размена знања и искуства са њима је од велике вредности за бизнис. Затим, из књига Ричарда Бренсона смо добили идеје и ветар у леђа за децентрализовану организациону структуру, у којој и данас функционишемо. Питер Дракер и његова менаџмент школа су такође оставили трага. Тако да се наш развојни пут састоји од пуно нашег учења кроз пробање и рад, протканог са пуно учења и упијања знања и искустава са различитих страна, каже Бранимир.

Па, пошто су се ширили интернет послови и сервиси, питали смо наше саговорнике, како се одлучују за нове сегменте бизниса Инфостуда и шта је пресудно да уведу нову услугу, јер данас имају 12 сајтова. Стефан Салом каже да су доста мењали у систему, већ према динамици раста и усвајања нових вештина.

– У почетку је много тога било „на осећај“, јер нам је деловало да је нешто добра прилика и да треба да уђемо у бизнис. Па осмислимо, бацимо се пуном силином, унапред планирамо сваки детаљ и тек кад се лансира производ сазнамо да ли смо направили успешан производ или не. Често смо веома промашивали, али понекад би нам се осмешила срећа или нас је послужило искуство. Временом смо научили да су искуство и осећај за бизнис врло важни, али да је паметно производ градити постепено, корак по корак – тзв. лин (леан) методом, уз сталну комуникацију са онима који те производе треба да користе, каже Стефан.

Према његовим речима, пословно искуство и знање стечено кроз рад и комуникацију са клијентима служи да их усмери, да им да инспирацију и основну идеју шта је оно што тржишту фали и где могу да највише допринесу. А онда наступа методологија развоја производа и несигуран али и занимљив процес прављења и прилагођавања решења са знаком Инфостуда, објашњава Стефан.

Инфостуд група има око 200 запослених, а тренутно су највећи бизниси poslovi.infostud.com и polovniautomobili.com. Такође, фокусирани су на развој тржишта некретнина, осигурања и интернет продаје гума. Ниво улагања у овај тип бизниса зависи од више фактора, напомињу саговорници Економетра, почев од тога да ли је тржиште већ разрађено или га они, као пионири креирају, да ли постоји конкуренција или не, као и какав је бизнис модел у питању. У неке бизнисе су морали да улажу више, у неке мање. А о томе да ли постоји разлика између генерације корисника услуга Инфостуда пре 19 година и данас, одговарају да нема дилеме – постоји разлика:

– Године 2000. су интернет, програмирање, па чак и само мејл и сајт били мисаона именица за већину становништва. Па и неколико година касније су неке људе из Инфостуда родитељи још увек питали када ће да нађу прави посао! Данашњи корисници наших услуга су већ већински тзв. “онлајн” људи и прешли смо цео онај пут од дајл-апа и гломазних монитора, до 4Г мрежа и мобилних телефона, од страха од интернета до тога да све и свашта о себи постављамо на друштвеним мрежама. Осим тога, данашњи корисници траже што краћи пут до потребне информације и ствари “на клик”. А долази нам полако и нова генерација која је потпуно отишла у правцу видео формата, слика, што краћих порука… подсећа Бранислава.

Да се Инфостуд развио у озбиљну компанију потврдило се и пре неколико година када је у власништво ове суботичке фирме ушла британска Даилy Маил групација, коју је потом купила финска Алма Медиа. Како каже Бранислава, када је већ постало јасно да су направили бизнис будућности, који ће само расти, ођедном су почеле са разних страна да им стижу понуде да продају фирму.

– Иако смо били млади и било је сигурно лакше одлучити да урадимо тај чувени “еџит” и одемо на дуго путовање по Карибима, ми смо веровали да има још јако много ствари које можемо да урадимо за Инфостуд и са Инфостудом. Ипак, Даилy Маил нам је привукао пажњу зато што је имао здраву културу, био је оријентисан на дугорочни развој, а не на извлачење краткорочне добити и могао је да нам пружи оно што нам је било заиста потребно – размену знања и искуства са другим сродним бизнисима унутар њихове групе, који су пословали широм Европе. То је био кључни моменат и разлог зашто смо ушли у ово партнерство, као и разлог зашто смо и даље срећни том одлуком. Продали смо 25 одсто власништва, то није била докапитализација него је Инфостуд наставио да послује са својим приходима и поносни смо на то што смо све ово постигли без било чије залеђине и сопственим трудом, наглашава Бранислава и истиче да им много значи сарадња и размена знања коју добијају, сада унутар Алма Медиа групације. Јер је учење од других и дискусија о заједничким темама, нешто што убрзава Инфостуд групу и чини је бољом и јачом.

Најпосећенији сајт polovniautomobili.com

–Наш најпосећенији сајт су polovniautomobili.com, са преко 2,5 милиона људи на сајту сваког месеца. Људи га једноставно воле. Тржиште половних аутомобила је врло живо и живље од трговине само новим аутомобилима (мада се на овом сајту продају и нова возила прим.аут.), а наш сајт је врло практичан и усмерен на то да заиста помогне у процесу купопродаје, као и да пружи што комплетнију понуду. Осим тога, позната је љубав, првенствено мушке екипе, према четвороточкашима, тако да је ово тема која привлачи велику пажњу, каже Бранислава.

Кад је реч о пословним плановима и циљевима Инфостуда, Стефан каже да за сада фокус остаје на Србији:

– Са једне стране, желимо да заокружимо наше присуство у оним областима које су од великог значаја за сваког појединца – градња каријере, куповина аутомобила и куповина стана. У прве две области смо лидери, у трећој нам је циљ да постанемо лидери. Са друге стране, желимо да у свим областима у којима послујемо – било да се ради о ове три области или о продаји осигурања или гума – искористимо наше познавање тржишта и нашу позицију са циљем да олакшамо функционисање играчима у тим областима, да им пружимо неку нову корист, нову вредност, истиче Стефан.

Што се иностранства тиче, он лично има сан о изласку у иностранство и градњи међународног система са седиштем у Србији који ће, индиректно, повећати и прилив финансија у Србију не кроз продају фирми, него кроз учешће у профиту из иностранства. Али, како каже, већ су схватили да је то веома тежак пут и да са истом уложеном енергијом у Србији, на тржишту које добро познају, могу постићи много више и померити много више ствари унапред.

И на крају, питали смо, каква је слика наше стварности, посматрано кроз сајтове Инфостуда – од Послова до Осигурања и Аутомобилизма. Какво је српско друштво данас

Стефан одговара да што се запошљавања тиче, види се приближавање трендовима у другим, развијенијим тржиштима – број огласа расте, а број пријава по огласу опада.

– Све теже се долази до добрих кандидата, што има и неке добре последице, попут пораста плата, али, нажалост, не у свим занимањима, већ у дефицитарним. Оно што је исто добар тренд јесте селидба различитих процеса на интернет – до сада смо пребацили тражење кандидата и аплицирања на посао, као и куповину или продају половних аутомобила. Сада интензивно радимо, преко сајта осигураник.цом, на градњи навике да се и куповина осигурања ради преко нета. Мислим да кроз све те процесе сви добијамо – ради се брже, ефикасније, уз могућност већег избора. А додатна добра ствар јесте што се подиже и дигитална писменост становништва која се онда прелива и на друге процесе у друштву – каже Стефан и наглашава да му је било врло драго, али и практично, то што је своје дете пре две и по године, уписао у вртић са свог мобилног, без потребе да набави иједан документ!

Радојка Николић