Кажу да су мала деца мала брига, а велика деца велика брига. То се може превести и на бизнис – мала фирма има мале проблеме, а велика велике. Али заправо реалност је да свако доба развоја доноси своје проблеме и изазове и нит су мањи, нити већи, него су једноставно нови и природни за ту фазу развоја.
Тако је и Инфостуд пролазио кроз разне периоде раста, од неформалне скупине ентузијаста, преко малог тима који је био малтене као породица, све до садашње групације више различитих бизниса (запошљавање, половни аутомобили, образовање, туризам…), са скоро сто запослених. Самим тим, мењали су се и проблеми у комуникацији које смо имали, а с обзиром да смо увек доста полагали на добру тимску атмосферу и ефикасно решавање проблема, схватили смо да морамо и стално да се прилагођавамо у погледу начина како се носимо са тим изазовима.
Како је тим растао и како су се бизниси унутар Инфостуда децентрализовали, почели су да шкрипе и неки односи између различитих сектора унутар фирме, теже су се решавали проблеми између људи који се слабије познају, са развојем више управљачких нивоа јавили су се понегде проблеми при уходавању нових вођа тимова у менаџмент воде и слично. У периоду брзог раста фирме и запошљавања великог броја људи, ово је доводило и до тога да поједини нови запослени немају визију тога како треба да решавају проблеме или су имали погрешну визију или просто нису решавали проблеме, на шта је морало одмах да се реагује како се таква пракса не би ширила. А осим тога, временом се развио и ХР као засебан сектор у фирми па се поставило питање и његове улоге у процесу решавања проблема.
Све у свему, ови нови изазови раста захтевали су и од менаџмента и од ХР-а и од свих запослених – да постану свесни промена у динамици међуљудских односа те да стекну и нове навике решавања проблема, почевши увек од спремности за искрену комуникацију на свим нивоима. И као један од алата за скретање пажње на ову тему направили смо инфографик који сугерише правилне и погрешне кораке на путу до решавања проблема и који је сада део ентеријера у нашим канцеларијама.
Наравно, овај инфографик је прилагођен потребама и организационој култури Инфостуда, тако да се неки његови елементи могу разликовати у односу на праксе које можда боље функционишу у другачијим фирмама. Тако, на пример, ми смо истакли и кроз разговор са људима увек истичемо оно што су по нама најчешће кризне тачке на којима људи углавном „падају“: почевши од оних првих попут ћутања и трпљења, реакције у афекту или очекивања да неко други реши проблем, преко претпостављања уместо разумевања ситуације и сопствене улоге у њој или одустајања ако проблем није решен након једног разговора. И то иде све до пропуста који је рецимо врло чест код мање искусних менаџера – препуштање стихији након почетног напретка, уместо да се решавање проблема системски испрати и поради на њему ако још негде зашкрипи.
Наравно, овај инфографик сам за себе није довољан него је неопходно да цео систем заиста ради на разумевању, усвајању и примени заједничких принципа решавања проблема, као и на њиховој ревизији у складу са тим како се и фирма мења и расте. У складу са тим, интересује нас – како изгледа процес решавања проблема код вас? И шта бисте можда сугерисали нама? И наравно, ако вам је овај инфографик занимљив и користан – слободно га искористите за своје потребе или поделите даље.
Бранислава Гајић Станојевић
