Како сам то постао?
Пре неких 5 година сам дошао у продајни тим сајта Послови Инфостуд и радио сам са улазним клијентима. То су углавном мањи послодавци попут занатских и угоститељских радњи и породичних фирми са 5 до 10 запослених. Ваљда сам нешто добро радио, па сам већ после 6 месеци добио шансу да пређем у тим који ради са послодавцима са нешто већим потребама за запошљавањем, а често и познатијим брендовима као што су “Bambi”, “Zara” и “LC Waikiki”. После нових 6 месеци у овом сектору који ми називамо „Бета“ указала се прилика али и потреба тима да пређем на место Саветника за улазне клијенте у ИТ сектору. Дуго сам се премишљао јер сам баш волео рад са послодавцима у „Бети“ и импоновало ми је то што на састанке идем са реномираним клијентима за које сви знају.
Охрабрен својом породицом и колегама, а заинтригиран новим изазовом ипак одлучујем да запливам брзацима ИТ сектора у Србији. Као резултат ове одлуке и наравно мог даљег рада и доприноса, данас сам Key Account и сарађујем са највећим ИТ послодавцима код нас. Мало је рећи да сам пресрећан што сам говорио „ДА“ свакој прилици и изазову који су ми се указали – а хвала Богу, Инфостуд ми их је пружао често. 🙂
Што свако јутро у канцеларије улазим са осмехом?
Ја сам друштвењак и много ми је важно што је део моје пословне свакодневнице то што комуницирам са својим клијентима и заједно са њима осмишљавам разне начине на које могу да што боље и лакше остваре своје планове. Имам диван и прилично пријатељски однос са већином њих, а то међусобно поверење је нешто што ми пуно значи и помаже у раду.
Такође, ми Саветници имамо константан контакт са послодавцима, ми смо ти који пружају осталим секторима у компанији увид са тржишта те често на основу наших предлога и повратних информација Инфостуд ради на увођењу нових и унапређењима постојећих функционалности, решења, услуга… Волим осећај када пренесем колегама потребе својих клијената и то резултира неком иновацијом која је усмерена управо задовољењу тих потреба.
Увек ми је било важно да могу да будем добар у ономе што волим и радим. У Инфостуду имам прилике да идем на разне обуке, конференције, семинаре и друге едукативне догађаје. Мој субјективни осећај је да се нешто дешава малтене једном месечно. Врло често сам бирам на шта ћу да идем и није ми се још десило да ми је шефица рекла: „Не, не треба теби то.“.
Повремено сам на оваквим окупљањима и предавач, што мени лично значи на два нивоа. Прво, волим да делим знање са другима и добијам повратне информације у вези са стварима које су ми важне у послу. Друго, свакако да ми прија када могу породици да се похвалим: „Види сине, тата прича нешто на јутубу“ 🙂
Међусобна подршка. Овде мислим и на тим, али и на моје драге шеф’це (овако ја и њих директно понекад ословљавам из милоште ? ). Није ми се још десило да имам у неком периоду више обавеза, пуно посла, да сам осетио да се „трошим“ и дајем од себе више него што се очекује а да то није било пропраћено и похвалама али и различитим наградама – од финансијских бонуса па све до вечере у ресторану за мене и супругу.
Све ово свакако јесте нешто што доприноси мом задовољству на послу. Али ипак, оно због чега сваки дан са осмехом идем на посао је – екипа!
А шта то нашу екипу чини тако моћном?
Укратко, ја бих то описао као „заједништво у различитости“. Наш тим чине и млађи и „искуснији“, и људи који су у браку и слободни стрелци, и они коју ручају цезар салату и нас који преферирамо мега гирос. Иако сви предано радимо, ипак више од свега осталог једно сви волимо – добро зезање 🙂
Од кифлица које су обавезна част слављеника за рођендан, преко шаљивих песмица које прате сваку веселу прилику, кладионица где типујемо како ће проћи наши интерни пројекти и свакодневних пошалица којима једни другима улепшавамо дан, па све до неизбежних окупљања код Ћелавог на Дунаву уз роштиљ, пиво и гитару…
Е то! То је извор моје ведрине и разлог зашто ме у лифту свако јутро дочекају са: „Како можеш бити тако расположен рано ујутру?“.
Добро, обично је то око пола девет па можда и није толико рано 🙂