Ово за “Блиц Бизнис” каже ” Бранислава Гајић Станојевић, предузетница која је са братом и пријатељем покренула сајт “Инфостуд” фирму којој су врло брзо почели прилазити потенцијални инвеститори и чији је удео од 25 одсто купио Дејли мејл.
– Када смо покренули Инфостуд, ја сам имала 19 година и нисам имала искуства у бизнису. Имала сам, међутим, јако добре радне навике и упорност. Врло слично је било и са другим оснивачима, а једино је мој брат имао неко почетно пословно искуство у то време. Мени је, ипак, значило што сам завршила средњу економску школу тако да сам разумела основе пословања, а касније сам знање са студија новинарства и комуникологије искористила за креирање прве маркетиншке и ПР стратегије – каже Гајић.
Како сте дошли у моменат да вам прилазе велике компаније са намером да вас преузму?
То је био период када нам је пуно фирми, што домаћих, што међународних корпорација, прилазило са жељом да нас купи. Нисмо били превише заинтересовани, али смо сматрали и да је добро да попричамо са сваким од њих. Редом смо долазили до закључка да не желимо да продамо јер или понуде нису биле довољно озбиљне или нисмо делили исте вредности и визију развоја фирме као те корпорације.
Међутим, онда се појавио Дејли Мејл који нас је заинтересовао јер су његов огранак за Централну и Источну Европу водили људи који су имали здраву бизнис логику и нису били оријентисани на извлачење профита него на дугорочни развој и креирање заједничког интереса. На крају, наш главни мотив за улазак у партнерство је био улазак у групу која има дигиталне бизнисе широм Европе, што је нама дало релевантне саговорнике и приступ знању које су они имали. И тако је Дејли Мејл купио 25 одсто Инфостуда, а касније је тај њихов удео преузела Алма Медиа, међународна групација пореклом из Финске, која нам је и данас мањински партнер.
У којим моментима сте видели да је то добро, а у којим не?
Свако партнерство има своје предности и мане. За нас је партнерство са Дејли Мејлом тада било јако корисно јер смо били пионири развоја дигиталног тржишта у Србији и морали смо сами да се сналазимо и учимо како се тај бизнис развија јер тог знања и искуства у нашој земљи још није било. На пример, ми смо морали сваког новог запосленог да обучавамо од нуле јер тада нису постојали факултети који су иоле припремали људе за ову врсту посла. У неким другим земљама је, међутим, дигитални бизнис већ био развијен и за нас је јако значило да чујемо искуства из Словачке, Чешке, Финске…
Дакле, то излажење ван оквира Србије нам је било јако корисно. И с обзиром да смо остали већински власници, заправо имамо мало негативних страна партнерства. Ипак, незгодно је било када је Дејли Мејл одлучио да изађе из свих такозваног листинг бизниса у Европи и преоријентише се на друге ствари и тада се поставило питање ко ће нам бити нови сувласник. Наравно да смо желели најбољег партнера за себе.
Инфостуд је настао из студентског хобија. Како је од идеје настала једна од највећих интернет компанија?
Идеју је добио мој брат, Бранимир Гајић, видевши да у иностранству постоји сајт са информацијама о факултетима, а у Србији је то још била мисаона именица. Наши факултети у то време нису имали сајтове, многи још нису ни користили мејл, интернет је у те 1999 / 2000. године користило само 17 одсто становништва. И тако смо ми покренули сајт са информацијама за студенте и за почетак олакшали живот матурантима који су бирали шта ће да упишу и сада су на нашем сајту могли да виде информације о смеровима, пријемним испитима, да пронађу резултате пријемног уместо да путују до факултета.
Који су били кључни моменти?
То што смо тим људима и њиховим родитељима олакшали једну муку и решили реалан проблем – био је први кључни моменат. Следећи кључни моменат је када смо одлучили да кренемо са објављивањем огласа за посао на интернету и практично дигитализујемо ту сферу запошљавања која је до тада била искључиво на штампаним медијима и Националној служби за запошљавање. И тако редом су се ређали много преломни и кључни моменти, посебно у погледу организационог раста, што је била неминовност када од мале групе ентузијаста растете у групу различитих бизниса и 300 запослених.
Којом стратегијом сте се водили?
Током студија сам кратко радила у једној истраживачкој агенцији, што ми је дало додатно искуство у вођењу пројеката и раду са клијентима, али сам исто тако осетила и добре и лоше стране односа послодавца према запосленима, што ми је помогло да дефинишем како желим да се поставим према људима у нашој фирми. Та стратегија је иста и данас и гласи – ја не желим да ме боли стомак зато што идем на посао, тако да исто не желим да моје људе боли стомак. Нисмо савршени и некада ће нам бити тешко, али не сме да буде тако сваки дан.
Што се других области тиче, када сам се посветила 100 одсто вођењу Инфостуда, врло брзо сам увидела и ствари које не знам, људи су ми указивали и на пропусте које сам правила, тако да сам се окренула пословним књигама и обукама. Резултат је био да је посета Инфостуду скочила 5 пута те године када сам почела да га у потпуности водим и те исте године смо постали профитабилни. Видела сам да нема више простора да будемо екипа која се спонтано организује, морали смо да постанемо фирма.
Колико сте морали да прилагођавате пословање трендовима?
Пуно и константно, тако да и даље то радимо. Инфостуд је дигитализовао свет запошљавања, купопродаје аутомобила, унапређујемо тржиште некретнина и слично, али ствари ту не стају. Од класичне трговине до забаве – ствари су се прабациле онлајн и убрзале. Дигитални свет се јако брзо мења, то можете видети већ по навикама које данашњи клинци имају у коришћењу рачунара, телефона, начина комуникације… И то неће стати. Тако да и ми морамо да се прилагођавамо стално и ослушкујемо нове потребе. Добра ствар је што сада у фирми имамо и људе од 20 година и оне од 40 – 50 година. Тај спој искуства и младости је јако важан.
Фокус вам је на људима. Како их бирате, шта од њих очекујете?
Кључне су основне ствари: радне навике, жеља за напредовањем и учењем, сналажљивост и самоиницијатива, флексибилност и умеће решавања проблема. Код искусних људи све ово исто тражимо, али ту је већ, наравно битна експертиза, као и спремност за сарадњу и играње у тиму, насупрот људи који су можда у свом послу звезде, али су токсични за све око себе.
Од почетне екипе у реализацији идеје остали сте са два пословна партнера. Шта је оно што је Вас задржало?
Првенствено вера у то да ћемо направити од Инфостуда нешто квалитетно и довољно озбиљно, коју смо, ето, све време задржали мој брат и ја, као и наш партнер и пријатељ Стефан Салом. А реално није било лако одржати ту веру с обзиром да годинама од Инфостуда није било пара, а сви смо махом били студенти без финансијске залеђине. Интернет тржиште није било још доказано, а са друге стране су се многима од нас нудиле друге прилике и добри послови у већ јаким фирмама. Ипак, нас троје смо истрајали. Нисмо ми тих почетних година били свесни у шта ће Инфостуд временом да израсте нити смо имали јасну визију, али корак по корак смо примећивали прилике, грабили их и ширили се.
Шта значи бити једина жена у бизнис партнерству са мушкарцима?
Доста дуго ми то ништа није значило и нисам придавала никакав значај тим мушко – женским релацијама. Ствари су се мало промениле када сам добила породицу и како је она кренула да се шири, временом сам почела да осетим захтевност жонглирања између вођења фирме, породиљских одсустава и подизања троје деце. Притом, имам огромну подршку мужа који је у кључном периоду одлучио да се он више посвети породици, иако пуно људи око нас то није баш разумело. Ипак, ја нисам та особа која жели да прихвати да се бави само послом, а да децу одгаја брачни партнер или дадиља. Знам да ће деца порасти и доћи ће време када им нећу више бити толико потребна, а време када сам им потребна је сада. Тако да се трудим да што боље жонглирам те улоге, иако то не иде увек сјајно.
Са мојим партнерима, Бранимиром и Стефаном, нисам никад имала проблем у разумевању око тога. Шта више, у целој Инфостуд групи ми не правимо питање да ли сте мушко или женско, битно је како радите. А имамо и пример пар мушкараца на управљачким позицијама који су узели неколико месеци одсуства када су добили дете. Ипак, када упоредим свој начин размишљања у односу на велики број других мушкараца који имају своје фирме, видим да они много више имају став да су они ту да развијају посао и зарађују и време им је максимално посвећено томе, а породицу у већој мери “аутсорсују” жени или неком другом.
Помињали сте раније да је било много одрицања. Чега сте се Ви све одрекли да би компанија била ово што је данас?
Како када. Ја сам се за почетак одрекла постдипломских студија у иностранству које су ми биле велика жеља јер је то био кључни период када је требало неко од оснивача да се посвети Инфостуду и да крене од њега да прави озбиљнију причу. Ја сам то урадила и исплатило се. Ипак, и дан данас ми је тај Кембриџ остао мало непрежаљен. Касније сам имала периоде сагоревања у којима су трпели и мој друштвени и емотивни живот и морала сам да научим да се носим са тиме и да научим да сачувам себе.
Доста дуго сам занемаривала и нека своја лична интересовања и погледе на свет да бих постала вођа какав је у том периоду мојој фирми био потребан. Добра ствар је што сада, када смо изградили систем и када смо доста одговорности спустили на менаџмент људе испод нас, поново могу полако да се враћам себи на неки начин. Мало по мало.
