На правом месту у право време

Како сам дошла у Инфостуд?

Запослила сам се у Инфостуд као хонорарни сарадник у Продаји у тренутку када сам одлучила да напустим своју струку и почнем нешто испочетка. Радила сам 9 година као професор српског језика и оно што ми је свих тих година недостајало на радном месту, пронашла сам у Инфостуду већ првог дана, а то је здрава и мотивишућа атмосфера. Овде сам од 2018. године и од првог тренутка осећам да сам на правом месту у право време.

Хонорарни посао у Продаји подразумева разна оперативна задужења која имају за циљ да растерете колеге у Продаји и у Корисничкој подршци. У исто време, та позиција вам даје приступ многим кул и корисним инфромацијама, отвара вам многа врата, а ваше је да те информације искористите за свој развој, да питате све што вас занима, да учите и да се максимално трудите да посао обавите како треба. Ја сам урадила све то. ? А када на све ово додате менаџере који вам чувају леђа, имају пуно поверење у вас, умеју да препознају у вама нешто што нисте ни знали да поседујете па вас гурају напред, може ли боље од тога?! ?

Како сам прешла на позицију аквизитера?

Није ми било тешко да у оваквом окружењу, у којем колеге несебично деле своје знање и искуство, пронађем своје место и да са хонорарне позиције пређем на позицију аквизитера. Баш у тренутку кад сам завршавала свој хонорарни уговор, указала се потреба за формирањем позиције аквизитера. И све се наместило како треба.

Пријало ми је што је та позиција подразумевала: процедуре које имају за циљ остваривање сарадње са потпуно новим клијентима, као и онима који се неко време нису оглашавали код нас, истраживачки рад и у директну комуникацију са послодавцима. Уживала сам у сваком сегменту овог посла.

Како сам постала тим лид?

Баш пред корону сам отишла на трудничко и породиљско одсуство па сам добар део времена, као и ви, провела код куће. Вратила сам се прошлог септембра у тим аквизитера у којем нисам познавала ниједног колегу. Међутим, врло брзо смо се сконтали, нашли заједнички језик и почели фантастично да функционишемо. Природним током је дошло до тога да сам на себе преузимала нека комплекснија задужења, аналитику и ревидирања постојећих процедура. Све то је довело до тога да сам данас на позциији тим лида аквизитера.

И даље се бавим оперативним делом аквизиције, само што уз то сад иду и неке мало другачије обавезе у којима максимално уживам јер имам људе са којима се разумем и који такође уживају у свом послу.

Зашто обожавам свој посао?

Знате ли онај осећај када сте међу својима и можете да будете оно што јесте сваког дана а да притом радите посао који вам се допада? Знате ли онај осећај када је довољан поглед да се разумете са неким без изговорене речи и када је само поглед довољан да пукнете од смеха? То је радно окружење у којем боравим сваког дана, који из мене извлачи оно позитивно, оно лепо и покретачко. Има ли нешто лепше од овога? ?