Плата ми није важна. Рече нико никад. Ипак, сигурна сам да ИТ-евце мотивишу (и) неке друге ствари. У мит да су програмери похлепни, а већ имају високе плате, одавно не верујем. Стога ме је радозналост довела до следећег питања: шта то покреће и мотивише домаће ИТ-евце?
Домаће компаније се утркују ко ће уловити то дефицитарно благо од ресурса, а и даље се питају чиме да их привуку и како да креирају радне услове за задовољење потреба запослених. Па, хај’мо испочетка.
Мотивација одређује количину напора коју човек улаже у одређену активност. Ипак, упитно је да ли онај стари принцип шаргарепе и штапа може да доведе до адекватних резултата у ИТ свету.
Абрахам Маслов, амерички психолог, направио је пирамиду људских потреба, хијерархијски поређаних у пет нивоа. ЊикиТамара: Масловљева теорија мотивације истиче да се људске потребе могу разврстати у групе, хијерархијски устројене. Нижи нивои потреба се морају задовољити пре него што се активирају потребе виших нивоа. На дну пирамиде потреба је опстанак, затим сигурност и безбедност, следи припадност, након тога поштовање и на крају самоактуелизација.
Пирамидални приказ ове теорије изгледао би овако:
Редит ову пирамиду шаљиво преводи:
Седамдесетих година ова пирамида је допуњена следећим ставкама:
· Когнитивне потребе – подразумевају жељу за знањем, разумевање и радозналост
· Потребе везане за естетику – потреба за лепотом, балансом, формом
· Потребе које превазилазе саму индивидуу – нивои људске свести и понашања везани за космос, природу, човечанство
Самоактуелизација се, по Масловљевој теорији, односи на развој сопствених потенцијала у подручју којим се појединац бави.
Карактеристике ИТ позиција су такве да захтевају интелектуалну радозналост и склоност креативности, која захтева и логичко и аналитичко размишљање, па је за одабир ове професије унутрашња мотивација веома значајна.
Унутрашња мотивација
У својој књизи “Дриве” Даниел Пинк објашњава да већа зарада и бонуси резултирају бољим перформансама само ако се ради о механичком, репетитивном послу. Међутим, ако задатак укључује когнитивне вештине и креативност, већа зарада доноси лошије резултате.
Он верује у нови приступ, тзв. интринзичну (“унутрашњу”) мотивацију – жељу да се раде ствари јер нам се свиђају, јер су занимљиве, јер су део нечег важног. Такав систем дели на три елемента:
