Није тако честа појава да се у једној компанији запослени задржи више од деценије без прекида. Још је необичније ако је ИТ-јевац и кроз своју каријеру има пуно прилика да мења послодавце за које ради.
Наш саговорник Војислав Зелић, у Инфостуду ради пуних 14 година.
Када је завршио студије индустријске аутоматике, на Високој техничкој школи у Суботици, Војислав је одлучио да се пријави на оглас за програмера на који је случајно набасао.
Сада, 14 година касније, он и даље ради у Инфостуду, на позицији која обједињује посао теам леад-а на апликацији намењеној послодавцима и софтwаре архитекте на нивоу Инфостуда.
Сваки нови ИТ пројекат је био нова прилика за учење
Како каже за ХеллоWорлд, програмирањем је почео да се бави из хобија.
– Када сам дипломирао, одлучио сам да нађем неки привремени посао док се не појави нешто у струци. У том моменту је био актуелан оглас за програмера у Инфостуд-у, па сам конкурисао – присећа се он.
– Почео сам као кодер. Радио задатке који су ми били додељени и учио како се пограмира у тиму који ради на истом коду. Ово је било нешто сасвим ново за мене, јер сам пре тога био индивидуалац који се „патио“ да пронађе решење на тада поприлично сиромашном интернету или у документацији програмског језика која није увек била најјаснија почетницима. Полако сам схватао колика је заправо вредност рада у тиму и великом брзином сам напредовао кроз пројекте и полако преузимао све више задужења и одговорности.
У првих неколико година у Инфостуду радио је за разне бизнисе и пратеће сајтове, а данас је на сајтовима који се баве запошљавањем. Каже да му је сваки досадашњи пројекат који је радио у Инфостуду био прилика да нешто ново научи.
– Како је комплексност Инфостудовог система расла, спајајући различите апликације и сајтове у једну велику целину, идентификовали смо потребу за градњом софтwаре архитекте. Његово задужење је да слуша потребе бизниса и помаже око спровођења и имплементације – објашњава наш саговорник.
– Такође, док сам радио на развоју сајта ХР Лаб и генерално на производу који се тиче послодаваца, увидео сам да не могу сам да изгурам све што смо поставили као циљ. Једну по једну особу сам уводио у тим који данас броји седам девелопера. Као теам леад имам задужења да организујем и планирам расподелу пројеката и да омогућим колегама у тиму да сви пројекти буду завршени на најбољи могући начин. На моју срећу то није превише тешко јер сам окружен феноменалном и самосталном екипом. Жива комуникација у току дана је присутна на обе ове моје позиције, а суштина је размена знања како би се омогућило да сви делови система глатко функционишу.
Када је дошао у Инфостуд, била је то мала компанија са око 30 запослених. Каже, брзо је стекао поверење колега и менаџмента и добијао зелено светло да проба нешто ново и другачије.
– У тако малом тиму утицај сваког запосленог се директно осети кроз крајњи производ. Врло брзо сам имао осећај да су сајтови нешто “моје“ и све што сам развијао трудио сам се да буде као да радим за себе. Тада сам схватио да постајем део нечег већег и да то није само посао који се одради да би се добила плата на крају месеца – наглашава Војислав.
– Од самог почетка па све до данас посао ми је увек био забаван. А најбитније је да се и даље осећам као да сам за кормилом своје каријере.
Наш саговорник истиче да Инфостуд није само сајт на ком се могу погледати огласи, већ представља битан део каријерног пута сваког грађанина наше државе, а и шире, и има велики утицај и на кандидате и на послодавце.
– Бити део овако широке приче је привилегија, али и задовољство – наглашава Зелић.
– Током свих ових година било је разних пословних понуда, било је и момената када сам и сам тражио други посао, и то не због незадовољства, него сам се понекад плашио да можда нешто пропуштам тиме што сам толико дуго на истом месту. Али сам схватио да то није тачно. У Инфостуду се доста улаже у усавршавања запослених. Када год сам имао дилему да ли можда стагнирам, увек смо то преиспитали и дошли до закључка да то не стоји и да смо на цуттинг-едге технологијама и пратимо светске трендове развоја софтwаре-а.
Поверење које уживамо код менаџмента дозвољава да сви ми у развојним тимовима имамо поприличну слободу у раду што је одличан рецепт да запослени буду креативни у свом послу. Резултат је радно окружење са минимумом стреса које омогућава брз раст појединаца.
За ИТ стручнјака (програмера) је кључно да стално расте и развија се
Додаје и да је за њега веома битна и стабилност Инфостуда, што је утицало да се толико дуго задржи у компанији. За програмере је, каже он, важно да стално уче и унапређују се, па ако за то немају услове у некој компанији, треба да мењају послодавца. Али не мисли да је добро што његове млађе колеге данас мењају посао искључиво из финансијских мотива.
– Постојаност и сигурност нису нужно минус. Промена може бити добра прилика да се напредује уколико се одлази из окружења у ком програмер више нема простора да се развија. Неке компаније једноставно немају потребе за сталним усавршавањем запослених и тада је добро за програмере да траже веће изазове уколико желе да иду напред – објашњава Војислав.
– Са друге стране, уколико компанија улаже у своје запослене и има простора да се напредује онда је сасвим у реду показати лојалност. Битно је да и сама компанија буде тога свесна и да зна да то код својих запослених и награди.
Каже, мењање посла зарад веће компензације је нешто што се често спомиње као “џокер” карта у ИТ свету, али то се може радити одређени период након чега постане бесмислено. Они који стално мењају послове, сматра Војислав, дођу у ситуацију да о свему знају понешто, али ни у чему нису врхунски стручњаци. Прођу године, а они немају довољно знања да постану сениори у свом послу.
Много ствари се, према речима нашег саговорника, променило у девелоперском послу од када је он почео да ради до данас. Некада су програмери били кодери залепљени за један екран и куцали бескрајне низове кода. Сада на располагању имају неупоредиво више алата и морају да буду и стручњаци за комуникације да би цела машинерија могла да функционише беспрекорно.
Војислав напомиње да свако ко жели да буде добар програмер мора непрестано да учи, а за своје знање каже да га је у највећем делу стекао кроз рад. Али, напомиње, то не значи да је знање из школа и факултета са ИТ смерова бескорисно, напротив. Млађе колеге које долазе са ИТ студија, каже, имају веће теоријско знање, али мање практично у односу на некадашње почетнике.
– Некада су на програмерске позиције долазили људи који су се тиме бавили из страсти или хобија. Њихова мотивација се не може ничим надоместити. Сада понекад делује да је примарна мотивација финансијска компензација и тржиште је засићено људима коју су ту из погрешних разлога. Наравно и даље је могуће пронаћи стварно сјајне људе који су мотивисани и припадају свету програмирања – каже Војислав.
Он додаје да је програмирање једно од најлепших занимања, простор за креативност је неограничен и никад није досадно.
– Сваки дан је другачији и ретко има монотоније. Осећај када знамо да наш производ некоме помаже или олакшава живот је феноменалан. Да крећем из почетка без икакве сумње бих изабрао исти посао и исту каријеру, а за будућност се надам да ћу имати прилике још дуго година да се задржим на овом правцу на ком сам сада – поручује Војислав Зелић.
