Компанија у којој радим одувек се озбиљно бавила вредностима које је чине таквом каква јесте. Оне нису само списак тамо неких лепих ствари на папиру, већ су водиља, а помало и кодекс понашања…вредности су та да се препознамо. Њих или имаш или немаш и ту нема врдања. Зато је претходна година, у којој смо прошли кроз ребрендирање, била прави моменат и да “ажурирамо” наше вредности. Оне се нису у сржи толико промениле, више су се преточиле једна у другу и као да су одрасе, постале су озбиљније.
Непрестално се ради на промоција нових/старих вредности међу запосленима, јер промене су промене, чак и кад су овако лепе. Прва вредност којом смо се подробније бавили била је “Храбри смо” и ту ми се појавила нека идеја, али није била формирана до краја па сам је оставила за касније. Следећа вредност која се промовисала била је “Предузимљиви смо” и то је било то, помислила сам храбро како је прави моменат идеју поделим са својом колегиницом. Не, нисам одмах била ни довољно храбра ни довољно предузимљива да своју идеју представим особи која би ми помогла у њеној реализацији. Након што сам причала са колегиницом са којом осим ручка, разумевања…, делим и љубав према сецонд ханд гардероби, добила сам ветар у леђа и пришла особи која је заправо требало да чује моју идеју.
Укратко, ево шта се десило…
Суза (колегиница која ми је дувала онај ветар у леђа), Ања (наша дивна ХРБП која је најбоље обучена жена у фирми) и ја смо се очас посла све договориле око организовања једног правог женског догађаја, који смо назвале “Мењажа” (Ања је ауторка овог назива).
Идеја је била следећа: да уз вино, лагану музику и штрудле (ово је било зимус, верујте ми да је комбинација била пун погодак) дамо своје драге и очуване комаде гардеробе на усвајање и удомимо туђе комаде који на неки начин као да су одувек били баш наши. Наравно, није била искључена ни могућност да се одећа, обућа, аксесоари продају на овом догађају, јер будимо искрене, свака од нас има неки комад одеће који није никада обукла а много га је платила и срце јој се цепа јер зна да то није комад који ће икада носити, а штета је јер је имао папрену цену…
Простор смо организовале тако да смо имале део у ком су се комади излагали и део где смо могле да пробамо одећу, а забава је била свуда. Толико смеха, радозналости, подршке, комплимената на једном месту ма, било нам је пуно срце.
Овај догађај смо поновиле за сада још два пута. Друга по реду Мењажа је била у мају, ту смо имале прилике да нађемо нове комаде пролећне и летње гардеробе. А овог новембра смо поновиле све, са зимском гардеробом. Колегинице и ја смо добиле злата вредне повратне информације које ћемо узети у обзир како бисмо могле да унапредимо овај догађај убудуће. Много смо срећне што уз подршку и учешће наших колегиница Мењажа а и наша предузимљивости могу да живе.
Али хајде да видимо зашто је битно да се одећа на овај или онај начин рециклира:
- светска производња текстилног отпада износи 92 милиона тона сваке године;
- одећа и текстил тренутно чине најмање 7% укупне количине отпада на глобалним депонијама;
- између 80 и 100 милијарди нових одевних предмета производи се широм света сваке године;
- 87% материјала и влакана који се користе за израду одеће завршиће или у спалионици или на депонији;
- само 20% одбачених текстила се прикупи;
- само 1% одеће ће бити рециклирано и претворено у нове одевне предмете.
*(извор хттпс://тхероундуп.орг/теџтиле-њасте-статистицс/)
Не знам за вас, али мени су ови подаци језиви. Одувек сам волела моду и гардеробу а у сецонд ханд радње или другарицине ормаре нисам залазила зато што сам била на мисији да спасим свет.
Свест о томе колико загађујемо гардеробом коју бацамо је дошла много касније. А ако на то додамо и чињеницу да постоји много људи око нас којима је куповина гардеробе луксуз, постаје јасно да живимо у чудним временима (најблаже речено).
Рециклажа је некада свесно кидање чепа са флаше, некада су то тек пар пута ношене ципеле поред контејнера где може неко да их покупи, некада је рециклажа ношење цегера у продавницу, а некада рециклирамо тако што дајемо нови дом другарициној хаљини, јер је она неће више носити, а нама тако лепо стоји.
Поносна сам на то што своје време на послу проводим окружена људима који су свесни свих ових ствари у време када је јако лако бити несвестан. А није тешко бити окружен дивним људима на послу, када узмемо у обзир то да смо ту зато што делимо исте вредности које нас спајају.
Тамара Ленхардт
