Кад год се спомене дата сциенце, два најчешћа питања су: шта је то и ко се тиме бави? Наука о подацима (дата сциенце) у последње време добија на значају јер може бити водиља ка друштвеном развоју или пословном профиту. Данас се прикупља велики број података и потребно је знати шта радити са њима. Онај ко ради овај посао мора да пронађе најбоље методе за њихово прикупљање, укрштање и анализу, а затим да те податке учини разумљивим за такозване доносиоце одлука, дакле за оне који ће на основу тих података предузети неке конкретне мере.
Какво знање је неопходно за бављење овом науком?
Одувек је било људи који су анализирали податке, али никада није било толико података из толико различитих извора. Технологија је изнедрила формирање ове професије. Врло често се мисли да се овом облашћу баве програмери, али то није увек случај. Пожељно је да се поседује основно програмерско знање, али је такође неопходно поседовати одређено знање из статистике и математике. Једна од најбитнијих ствари је и развијен осећај за комуникацију и визуализацију података, јер све те анализе које уради “дата сциентист” нису довољне уколико не уме да их представи на јасан начин онима који нису из те струке. Пожељан је и осећај за бизнис јер се код тих особа изузетно цени уколико умеју да на основу анализе података пруже и препоруке како да се унапреди пословање.
Да ли има довољно стручњака код нас?
Још увек не. Реч је о глобалном проблему, а не само нашем, али је чињеница да Србија каска за кадровима из простог разлога што ова област још није у довољној мери заступљена у нашем образовном систему. Оно што охрабрује је да има значајних помака, па се ускоро могу очекивати кадрови који ће са факултета излазити специјализовани за ову област. Међутим, индустрија као и обично не може да чека, јер су им зарад даљег развоја кадрови потребни одмах. Одређене компаније, првенствено оне из ИТ области, обучавају се саме ширећи стечено знање врло често и на заједницу. Инфостуд група један је од примера.
Дата дривен култура
Унутар компаније много размишљамо о томе који су следећи кораци у развоју дигиталног бизниса. Радомир Икић, пројецт манагер на дата сциенце пројектима, указује да се развија тзв. “дата дривен” култура која се заснива на одлучивању према подацима, а не према интуицији. Велика количина података који настају у интеракцији посетилаца са нашим сајтовима, користи се за предвиђање даљих пословних корака. Будући да Инфостуд послује у области запошљавања, аутомобилизма, образовања, некретнина и осигурања, досежемо више од 70 одсто интернет популације Србије. Међутим, ако тим подацима не дамо употребну вредност, ништа нисмо урадили. Са друге стране, ако се они користе на паметан начин, сваки наредни пројекат може брже да заживи.
Зашто Суботица?
Нисмо се фокусирали само на развој ове области унутар Инфостуд групе, већ и ка исправљању споменутог недостатка у образовању тиме што уз помоћ екстерних стручњака знање преносимо и на заједницу – Суботицу (где нам је седиште), али и широм земље. У Инфостуд Хуб-у у последњих годину дана организовали смо дата сциенце курс за компаније, а затим и Мацхине Леарнинг конференцију која је окупила више од 120 људи. Спровели смо и дата сциенце обуку за децу (где су учили основне ствари из обе области), као и “Њоман ин дата сциенце”, курс за жене који је први пут одржан код нас. Реч је о франшизи америчког Станфорд универзитета која је намењена окупљању и јачању знања из ове области међу женама.
Бележи се све веће интересовање за споменуте конференције и обуке, па отуда и прогнозе познавалаца ове области да Суботица, уколико настави са оваквим активностима, може израсти у један од дата сциенце центара у Србији. Ту тезу потврђује и интересовање за стицање знања у овом граду од “дата сциентист-а” из Мађарске и Хрватске. Највише радује утисак домаћих и страних предавача да наша земља има изразите таленте за ову област. Потребно је само њиховом знању дати одређену сврху, како за компаније, тако и за друштво, а то се ради успешним управљањем подацима.
Петар Стакић – Инфостуд група
Текст објављен у Недељнику (додатак Дигитал)
