Марк Бот (Marc Botte) бивши новинар, а сада уредник и партнер у једној консултантској кући из Париза за место свог живота и одгајања деце одабрао је – Суботицу. Свако јутро бициклом пролази кроз корзо и одлази у Inspira Hub где је његова канцеларија. Овај простор за 6 година рада постао је чвориште у коме се преламају различити послови, карактери, судбине. Постао је мала заједница радних и вредних људи где се јача предузетништво, размена идеја и лични развој, посебно оних заинтересованих за ИТ област. Како је Француз преко Бањалуке стигао у низију и због чега је рад у Hub-у и живот у Суботици у овом тренутку најбољи избор, Марк је објаснио у интевјуу.
Какав те је сплет околности довео у Суботицу?
Дошао сам да живим у Суботицу у септембру 2019. године, али сам заправо први пут дошао око 2007. или 2008. године да посетим своју девојку, која је касније постала моја супруга и мајка моје деце. Пре 2019. године живели смо у Бањалуци, али смо одлучили да дођемо у Суботицу из породичних разлога. Радим за француску консултантску фирму са седиштем у Паризу. Као бивши новинар, мој посао је да надгледам све уредничке послове које обављамо за наше клијенте у сектору градње, урбанизма и некретнина, укључујући часописе, веб странице, коментаре и студије.
Зашто си изабрао Inspira Hub као радно место?
Први пут сам дошао у Hub када сам посетио тазбину 2018. године, пре него што сам се чак преселио у Суботицу. Имао сам састанак и нисам могао да га обавим из њиховог стана, па сам преко Facebook Messenger-а претражио “coworking Суботица” и послао поруку Жељку. Када сам се коначно преселио у Суботицу годину дана касније, нисам морао много да размишљам, знао сам где ћу радити! Као отац двоје деце, није ми згодно радити од куће, па је прави радни простор важан. Локација, баш у центру, је одлична. Редовно објављујем слике централног трга које се виде из Hub-а на Инстаграму! Људи ми кажу да им досаде те слике, али мени не! ?
Какав је типичан радни дан у Hub-у, и какав је тим?
Обично долазим око 9 сати, направим себи (наравно бесплатну ?) кафу, поздравим колеге и бацим се на посао. Раније смо повремено играли стони тенис, али нажалост изгубили смо ту навику, али увек има неко са ким могу попити кафу на предивној тераси. Тим је сјајан, а верујем да је један од разлога за то и одсуство хијерархијске структуре, за разлику од многих других канцеларија: већина људи су фриленсери, па је атмосфера прилично опуштена. Сада идем у теретану са њих двоје два пута недељно, а један од њих и ради са мном на неким пројектима – развоја веб страница за моје француске клијенте!
Како ти је легла Суботица?
Суботица је леп мали град са изузетним центром. Свиђа ми се колико је зелен, и колико је лако кретати се по њему. Можда некима делује премало, али као родитељ двоје мале деце, сматрам да је изузетно практичан. Такође, добро је позициониран, удаљен два сата вожње од Београда или Будимпеште, што ми је важно. Али морам признати да ми недостају босанске планине и релативна близина мора коју сам некада имао.
Шта си први пут пробао у Србији?
Мислим да је то била ракија са мојим тастом. Колега Радивоје који ради у Инспира Хабу покушава да ме наговори да пробам падобранство, али још увек нисам спреман за то… Оно што сам први пут искусио у овом региону је ипак нешто посебно: бити отац.
Шта ти се не свиђа или шта би могло бити боље у Суботици?
Питање је прилично компликовано. Очигледно, многе ствари би могле бити боље, али такође желим истаћи колико су овде неке ствари боље него да живим у Паризу. Бар тренутно. Могу отићи на посао за 5 минута вожње бициклом сигурном бициклистичком стазом, ручати у граду и лакше се састајати са пријатељима, него да живим у великом граду. Велику промену у квалитету живота би донело да је вода на Палићу чиста. Такође, напуштене животиње: након неког времена престанеш обраћати пажњу, али када сам стигао, то ме је изненадило, и није увек сигурно, посебно за малу децу. Претпостављам да има много ствари које треба поправити, али је то слично у већини земаља и градова.
Који су твоји будући планови?
Нисам сигуран. Многи људи напуштају земљу… Хоћу ли и ја једног дана? Претпостављам да хоћу, али опет, не пре него што моја деца одрасту. Што се тиче професионалних планова, видим себе како радим овај посао још дуго времена, а добра ствар је што га могу обављати са много различитих места.
