Тржиште Србије је јако младо, тек неких тридесетак година, а свака младост са собом носи и одређене заблуде. Једна од најчешћих коју ћете срести код домаћих предузетника, али и у остатку региона, је та да велика већина њих сматра да они све морају да држе под контролом, да све знају најбоље, да све одлуке они морају да доносе, да ако они нешто не ураде, нико други то неће моћи да уради „како треба“, да менаџмент „не може“ у Србији… Тужна чињеница је што не схватају да ће их такав начин пословања дугорочно све одвести само до једне дестинације, а на тој дестинацији је и крај пута за њихове бизнисе. И плашим се да ће у блиској будућности огроман број ову лекцију научити на најтежи могући начин.
Самозапослење и бизнис
Велика већина предузетника не прави разлику између самозапослења и бизниса. Многи мисле да самозапослење подразумева да је у питању само једна особа која нешто ради, и то свакако јесте једна од могућности, али самозапослење може бити и фирма која има пар десетина запослених (у својој пракси сам затицао чак и пар стотина), али која искључиво почива на оснивачу/ици и када њега/ње нема, све (не)стаје. То је разлог због чега велика већина оснивача/ица не може да оде ни на одмор од десетак дана како треба, већ су константно на телефону и враћају се пар дана раније пре планираног, а имате прегршт примера где су компаније у којима је дошло до смрти оснивача/ице, било природне, било на неки други начин, нестајале преко ноћи. Све док посао који имате зависи искључиво од вас, само сте себи креирали радно место, мање или више добро плаћено.
Са друге стране, бизнис функционише и када оснивач/ица нису ту, било привремено или трајно. Бизнис не зависи од поједин(а)ца, јер је изграђен систем, који му то омогућава.
Промена свести
Да би се уопште започело са градњом система, потребна је најпре промена свести код оснивача/ице. Овај ментални прелаз није нимало лак и захтева разумевање „болне“ чињенице да он/а није најпаметнији/а, да његов/њен начин рада није нужно и најбољи, да је потребно укључити и друге људе, делегирати обавезе и пружити подршку људима у постизању зацртаних циљева. Као предуслов за све ово потребно је да постоји и јасно дефинисан писани план развоја фирме (у већини случајева он се налази искључиво „записан“ у глави оснивача/ице), који је заједнички креиран од стране кључних људи у компанији, а који даје оквире деловања запосленима и омогућава да лакше преузму дефинисане одговорност и доносе одлуке. Велики број предузетника не направи ову промену и остане заглављен овде креирајући на тај начин за себе „затвор на отвореном“, који им временом почне нарушавати ментално и физичко здравље, стварати константну фрустрацију, одузимати сво расположиво време, а на крају донети и презир према послу који су једног дана истински волели и који их је чинио срећнима и испуњенима. Односно, постане “српски газда” (реч је мушког рода, али се односи на оба пола). И немојте мислите да се то само код нас дешава, те газде могу бити и босанске, црногорске, холандске, немачке… Свуда их можете срести.
Шта би требало да будете?
Имамо једну јако лепу нашу реч, која је нажалост помало заборављена, а која представља све оно ка чему бисмо сви требали тежити. И пословно и приватно. Та реч је домаћин (реч је мушког рода, али ни она нема никакве везе са полом). Иако домаћин и газда многима на први поглед имају исто значење, постоје суптилне разлике.
Прави домаћин је планирао са својим укућанима (данас бисмо рекли да је укључивао тим у процес доношења одлука), слушао је редовно шта они имају да кажу (данас бисмо рекли да је слушао њихов фидбек), давао задужења и говорио што треба да се заврши, без да каже сам начин како се то нешто мора урадити (данас бисмо рекли да је делегирао задатке), водио рачуна о свима члановима уже и шире породице и окупљао их око себе (данас бисмо рекли да је градио тим и показивао лидерске квалитете), саветовао их и преносио своје животне лекције (данас бисмо рекли да их је менторисао) и припремао све да када дође тренутак да он не буде ту, породица и домаћинство, као и генерације које ће тек доћи, наставе даље успешно и без њега (данас бисмо рекли да је разумео процес транзиције са генерације на генерацију).
Ђорђе Петровић, предузетник, консултант и едукатор
Дакле, све оно што бисте и ви требали да радите са својим бизнисима. Будите домаћини. И у послу, и у животу!
Ђорђе Петровић је предузетник, консултант и едукатор. После каријере професионалног спортисте окренуо се сопственом бизнису. Власник је и директор холандске консултантске фирме Companies Connected, и српске фирме Companies Connected Consulting. У пословној јавности је највише упамћен као оснивач успешног серијала „Ја, Предузетник“ и књиге „Савремена породична компанија”. Овај текст је резултат добре сарадње Ђорђа и наше компаније, те му се овом приликом захваљујемо.
