Најпознатија дела Исидоре Секулић укључују “Из прошлости”, “Сапутници” и “Писма из Норвешке”, која су постала класици српске књижевности. Радила је као наставница математике у Панчеву у Српској вишој девојачкој школи од 1897. до 1909. године. Положила је 1898. године испит за грађанске школе из француског језика и књижевности, радила је у Шапцу (1909-1912) у Српској краљевској вишој женској школи, где је предавала немачки језик и гимнастику, а након тога прелази у Београд у Вишу женску школу. Докторирала је 1922. године у Берлину, у Немачкој и била је први председник Удружења књижевника Србије. Била је полиглота и говорила је седам језика. Исидора Секулић се сматра пионирком модерне српске књижевности и првом женом чланицом Српске академије наука и уметности.
Искуство из прве руке: Кућа у којој је живела у Београду данас је културни споменик, а њена дела и рукописи чувају се у Народној библиотеци Србије.
